Visoki predstavnici u BiH do sada su smenili više od 200 funkcionera u BiH, od čega je većina iz Srpske. Smenjivani su uglavnom pod optužbama da su kršili Dejtonski mirovni sporazum, pomagali u bekstvu haškim beguncima, sprečavali povratak izbeglica kućama i ugrožavali vladavinu prava.

Osim što su bili smenjivani sa pozicija koje su obavljali, bio im je zabranjivan i rad u javnim institucijama i politički angažman.

Najviše odluka o smenama doneli su bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič (72) i Pedi Ešdaun (90). Ešdaun je samo u jednom danu u junu 2004. smenio 59 javnih i partijskih funkcionera, uglavnom članova SDS, od kojih 11 trajno, dok je za 48 “obećao” da će se moći vratiti na javne funkcije kada bude uhapšen Radovan Karadžić.

Ipak, sankcije za smenjene funkcionere ukidane su periodično i na osnovu procena visokog predstavnika, a konačnu tačku na njih je stavio aktuelni - Valentin Incko. On je u avgustu 2014. ukinuo preostale zabrane za obavljanje javnih funkcija za 30-ak ljudi, nakon čega nijedna osoba iz BiH više nije pod sankcijama OHR.

U međuvremenu, neki od smenjenih su tužili visoke predstavnike pred sudovima u SAD, zbog kršenja njihovih ljudskih prava, dok su mnogi odustajali od tužbi zbog nedostatka novca i nedovoljne podrške vlasti u RS.

Pored svega, “bonska ovlašćenja” visokog predstavnika, koja mu daju za pravo da smenjuje “neposlušne” političare u BiH, ali i donosi odluke iz nadležnosti izvršnih organa vlasti – i dalje su na snazi.

Međutim, da bi posegao za njima, u pravilu trebalo bi da ima podršku svih ambasadora koji čine Savet za sprovođenje mira (PIK) u BiH. Budući da se Rusija često ograđuje od stavova PIK, ali i da sve više ambasadora smatra da bi vođenje BiH trebalo prepustiti domaćim političarima, “bonska ovlašćenja”, posebno u poslednje dve godine, nisu upotrebljavana.

Zbog čestog nametanja odluka i prisilnih smena, u BiH i RS godinama vlada loša poslova klima, posebno za strane investitore koji ne žele da ulažu u zemlju u kojoj glavnu reč još uvek vodi međunarodna zajednica.

Slabljenje nadležnosti

Uporedo sa smenjivanjem funkcionera, međunarodna zajednica i visoki predstavnik često su kažnjavali Srpsku i nametanjem zakona, kojima su slabili njene nadležnosti. Tako je Srpskoj oduzeto 68 nadležnosti, a šteta koju je zbog toga pretrpela, prema izveštaju Vlade RS, meri se u milionima maraka.

Među najvažnijim oblastima u kojima je RS izgubila ingerencije su pravosuđe, energetika, javne nabavke, upravljanje granicom, pitanja izbeglica i statistike. Primera radi, jedna od nadležnosti koja je odlukom visokog predstavnika 2002. godine sa RS prenesena na BiH jeste oblast telekomunikacija, što je prouzrokovalo umanjenje prihoda Srpske u tom sektoru.

Od MUP RS nadležnost je na BiH prenesena u nadzoru i kontroli granice, bezbednosti saobraćaja, centralnom registru vozača i vozila, ulasku i boravku stranaca i u oblasti međunarodne krivične saradnje.