U talasu nasilja na KIM tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima medjunarodnih snaga bezbednosti.

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. 

Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. 

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. 

Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a. 

Najpre je bio pod zaštitom Kfora, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe. 

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. 

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. 

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno. 

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela". 

Martovske događaje na KiM osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

Đurić: Nisu otklonjeni politički uzroci martovskog pogroma

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je povodom godišnjice martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji da još uvek nisu otklonjeni pravi politički uzroci zbog kojih je došlo do nasilja u pokrajini pre 12 godina. 

"Moj utisak je da, ne samo da pogrom od 17. marta nije rasvetljen, nego nikada nisu otklonjeni pravi politički uzroci zbog kojih je tada došlo do nasilja", rekao je Đurići istakao da nikada nije sistemski suzbijena i eliminisana etnička mržnja i okrivljivanje Srba za sve probleme na KiM. 

“Nikada nismo čuli, osim kada je to potrebno zbog slikanja i tapšnja po ramenu od strane međunarodne zajednice, istinsku volju najodgovornijih ljudi u politici u Prištini da se sa okrivljivanjem Srba za sve, uvek i svuda raskrsti”, rekao je on. 

Đurić je kazao da se to vidi nažalost danas, pri nezaposlenosti koja prema različitim procenama ovde varira između 40 i 60 odsto, pri stepenu korupcije i kriminala koji je endemski i verovatno najveći u Evropi. 

"Ovde na KiM umesto teme, kako bolje da institucije funkcionišu, kako da imamo efikasniju kontrolu svih organa vlasti, neko većinskom stanovništvu u južnoj pokrajini pokušava da podmetne večito temu nacionalnih sukoba, mržnje i okrivljivanja Srba za sve", ocenio je Đurić. 

On je uveren u to da i među Albancima, kao što je slučaj među Srbima, preovlađuju ljudi koji su za normalnu budućnost, ispunjenu međusobnim poštovanjem i uvažavanje.

Jevtić: I 12 godina posle nepoznata politička pozadina

Jedan od dvojice srpskih ministara u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić izjavio je da se ni 12 godina nakon martovskog pogroma nad Srbima ne zna politička pozadina nasilja i da zahtevaju od međunarodne zajednice i kosovskih institucija da sankcionišu odgovorne. 

Jevtić je u izjavi za Tanjug naveo da se ni danas ne zna politička pozadina svega onoga što se dešavlo pre 12 godina 17. marta na Kosovu i da je nejasno zašto još uvek niko nije odgovarao za pogrom koji se desio. 

On je podsetio da je, pored napada na imovinu Srba i SPC, preko 4000 ljudi napustilo svoje domove u samo jednom danu i da se nada da se nasilje kao ono koje se dogodilo pre 12 godina više nikada neće ponoviti. 

Jevtić je ocenio da je martovsko nasilje samo jedan od tragičnih događaja koji su se desili Srbima na Kosovu od 1999. godine do danas i da se pored tog događaja traže odgovori na pitanje ko je odgovoran za nerasvetljene zločine od Starog Gracka preko Livadica, Goraždevca, Cernice. 

Ako želimo da imamo bolju budućnost, ako ne želimo da uopšte razmišljamo da nam se može ponoviti 17. mart, mi moramo odgovorne da izvedemo pred lice pravde i to je ono što zahtevamo i od međunarodne zajednice, ali i prištinskih institucija, istakao je Jevtić.