Dok se na nekim većim teritorijama ne mogu dogovoriti ni dva naroda, u Prnjavoru posve druga priča. U ovoj opštini, koja broji 35.000 stanovnika, Romi i Česi su komšije i radne kolege, a u školskim klupama, jedni do drugih, sede Ukrajinci i Rusi.

Prema istorijskim podacima krajem 19. veka, prostor opštine Prnjavor, nastanjuje stanovništvo iz istočne i centralne Evrope, a zahvaljujući politici Austrougarske, Prnjavor poprima fizionomiju multietničkog prostora. Pripadnici najbrojnijih nacionalnosti su Romi, Ukrajinci, Česi, Slovaci, Poljaci i Italijani, ali takođe, ima i zajednica Rusa, Slovenaca, Albanaca, Jevreja i Mađara.

Svoje mesto u Prnjavoru našla je i Palina Vuković, koja je iz Bjeloruskog grada Gomelja u Prnjavor, zbog ljubavi, došla pre skoro 30 godina.

- Sve je drugačije. Hrana, ljudi, običaji i vrednosti. Tamo sam odrasla i bilo mi je teško da se priviknem, ali s obzirom na to da ovde imam porodicu, osećam kao da sam ovde oduvek. Navikla sam na Prnjavor i njegove ljude. Ono što mi je posebno drago da sam upoznala prijeteljice iz Rusije i Jermenije, sa kojima se uvek uz kafu, ispričam na ruskom kao da sam negde daleko na istoku – priča Palina, koja ima troje dece koje je takođe naučila da pričaju ruski jezik.

Jedni od najbrojnijih nacionalnih manjina, svakako su Ukrajinci koji su 1900. godine iz zapadne Ukrajine, došli u Prnjavor u potrazi za boljim životom. Ovde imaju svoju crkvu, najveći Kulturni centar u celoj BiH, kao i Kulturno umetničko društvo sa tradicijom dugom 30 godina.

Tako porodica Tofil poštuje gotovo sve ukrajinske običaje i kažu da u Prnjavoru imaju sve što im treba.

- U našem kulturnom centru organizujemo razne zabave i priredbe, a imamo i časove ukrajinskog jezika. Ja sam 12 godina bila član kulturno umetničkog društva gde smo radili na promociji folklora, hrane i naše kulture, a svoje običaje prenosimo s koljena na koljeno, kako se ništa ne bi zaboravilo – priča Ivana Tofil, dodajuću da o tome koliko je Prnjavor ustvari veliki, svedoči i to da je srednju školu provela u klupi sa Ruskinjom.

O Specifičnostima Prnjavora, Male Evrope svedoči i mesna zajednica Štivor, koja je pravi mali italijanski grad u kome gotovo da nema kuće bez mešovitog braka. S obzirom na to da je nakon poslednjeg rata mnogo mladih otišlo u matičnu zemlju, sada u Italiji živi oko 500 Italijana poreklom iz Štivora.

Franjo Rover, predsednik Saveza nacionalnih manjina RS, po nacionalnosti Italijan, koji je i sam iz Prnjavora, kaže da ta opština nije mala, nego velika Evropa.

- Mi smo ovde imali Evropu, još pre ove današnje Evrope. Nacionalne manjine imaju dobre uslove i jednaka prava, a svi Italijani imaju i dvojno državljanstvo. Iako mladi odlaze, ne samo iz Prnjavora, nego iz cele države, ovo mesto ipak ostaje specifično i uvek će biti Evropa u malom – kaže Rover.

Kada je reč o ostalim nacionalnim manjinama na teritoriji opštine živi i 30 romskih porodica, oko 40 Čeha, te nekoliko Rusa i Makedonaca. Trenutno detaljnih podataka o nacionalnom šarenilu opštine Prnjavor nema, a Agencija za statistiku je prema poslednjem popisu stanovništva nacionalne manjina Prnjavora podelila na Poljake, Italijane Čehe, Rome, Ukrajince i druge.

Festival nacionalnih manjina

Već sedam godina Prnjavor je domaćin festivala nacionalnih manjina „Mala Evropa“ koja predstavlja manifestaciju kulture, mladosti i različitosti koje spajaju narode.

Prnjavorčani svake godine uživaju u  nastupima folklornih udruženja Čeha, Poljaka i Ukrajinaca, te se promociji tradicionalnih kuhinja nacionalnih manjina koje žive na području opštine. Ukrajinci su prošle godine za posetioce napravili 700 piroga, njihovog tradicionalnog jela, koje su kuhali na samom događaju.