Na Severnom rtu Afrike, tamo gde su još na antičkim kartama označena "vrata Mediterana", šezdesetak kilometara jugoistočno od tuniskog grada Susa smestila se Mahdija. Uspavana, mirna, "ofarbana" u belo i desetine nijansi plave kojom su je obojili more i nebo. Baš tu na vratima Sredozemlja, kao da se skriva i ljubomorno čuva sve svoje originalne prirodne, arhitektonske i istorijske tajne. 

Mahdija je turistima manje poznata od letovališta poput Hamameta, Susa i Port el Kantauija, ali one koji odluče da u njoj odmaraju očara na prvi pogled. Ne samo modernim, luksuznim hotelima u turističkoj zoni i plažama za koje se širom Tunisa zna da su najlepše u ovoj zemlji, nego, pre svega, starim delom grada. A, taj deo Mahdije bio je prva prestonica prvog kalifa tuniske dinastije Fatimida. Za Tunišane je, zato, važan istorijski centar, a turistima, zbog starina koje u njoj mogu videti, jednostavno - neodoljiva i neponovljiva. Jer je, pred naletom izgradnje modernih luksuznih hotela, uspela da sačuva šarm tipičnog tuniskog gradića. 

Stara Mahdija izgrađena je na uskom poluostrvu koje je od kopna, na najužem delu, odvojeno jedinom gradskom kapijom nazvanom Mračni prolaz. Tako je nazvana jer je kamena, hladna i duga oko 50 metara, ali ipak vodi do svetlosti, belih kuća i sve lepote ovog gradića. 

Medina je jedna od glavnih turističkih atrakcija stare Mahdije. Duga je oko kilometar i po, ali je za razliku od onih u drugim letovalištima Tunisa neobičnija, drugačija. Najpre po svojoj polaznoj i krajnjoj tački. Naime, kraj ulaza u medinu, nalazi se Arheološki muzej sa lepim i po nekoliko hiljada godina starim eksponatima, dok su na kraju medine, špic poluostrva sa svetionikom na Rtu Afrike, tvrđava Bordž el Kabir iz 14. veka sa prelepim panoramskim pogledom na grad, i simbolična kamena "Vrata Mediterana". Ispod tvrđave, do mora, su groblje i ostaci luke koju su izgradili Fatimidi u 10. veku. Luka je bila "scenografija" za neke scene čuvenog filma "Engleski pacijent". 

Samo šetalište koje tik uz obalu "oivičava" poluostrvo, popločano je kamenom koji je oslikan raznobojnim većim i manjim ribama. I to ima svoju simboliku, jer Mahdija je grad ribara koji vole da se hvale dobrim ulovom, pre svega, sabljarki. Ova vrsta ribe i najveća riblja pijaca u Tunisu, zaštitni su znak stare Mahdije. Tokom letnjih večeri, ribari ovde u svojim barkama love ribu pod svetlošću lampi, pa ponekad u mraku izgleda kao da jato svitaca leti iznad mora. 

Medina je, takođe, vrlo živopisna. Šetnja njenim uskim, krivudavim, kamenim uličicama, pravo je zadovoljstvo. načičkana je prodavnicama suvenira, kafea, malih galerija i tkačkih radnji. Iz nekih se jasno čuje rad ručnih razboja i žamor žena koje tkaju čuvenu mahdijsku futu. Reč je o tekstilu od lana ili pamuka, vrlo cenjenom u Evropi i svetu. Zbog fute je Mahdija, pre mnogo vekova, proglašena prestonicom tekstila, a tradicija i tajna njenog ručnog tkanja pažljivo se čuvaju. Ešarpe, marame i druge proizvode od fute, turisti mogu da je kupe u specijalizovanim radnjama u medini. Najjeftiniji primerci ovog tekstila koštaju 10 evra i, što je neobično za Tunis i arapske zemlje - cenkanja nema! 

Ova "umetnost" je u drugim sukovima medine vrlo poželjna. Kožni ranci, novčanici, taburei, tuniska keramika iz Nabela ili začini, obično, na kraju "pogađanja" koštaju višestruko manje od početne cene. Svi sukovi rade dvokratno od devet do 12 i od 15 do 21 čas. Za to vreme turisti obično odmaraju u tipičnim kafeima maedine ili onim modernijim na terasama uz more. U svakom, ljubazni konobari preporučuju da se obavezno popije šolja hladnog čaja od nane po kom "plivaju" ukusni, oljušteni bademi, i da se prezalogaji brik. To je stari tuniski specijalitet od kora u koje su umotani povrće, začini i jaje "na oko". 

ŠKOLjKE I BLAGO 

Hiljade malih školjki, koje daju poseban odsjaj morskoj vodi uz obalu, poseban su "pečat" na razglednici iz Mahdije. Desetine mogu da se zahvate rukom u plićaku čak i gradske plaže, a istovremeno su najbolji svedok čistoće mora. Na jednoj od plaža, nedaleko od rta, lovci na morske sunđere otkrili su 1907. godine potonuli antički brod sa vrednim tovarom za izgradnju hrama - mermerne stubove, bronzane statue Erosa, Hermesa i Dionisa, kao i mermernu statuu Afrodite. Svi se danas mogu videti u Arheološkom muzeju. 

TURISTIČKA ZONA 

Noviji deo Mahdije izgrađen je u vreme dok je Tunis bio francuska kolonija. Glavna ulica ovog dela grada je Avenija Burgiba u kojoj su supermarketi, banke, restorani, hoteli... Ovde je posebno živo petkom, kada je pijačni dan i sve vrvi od kupaca i prodavaca. Treći deo Mahdije, turistička zona, pruža se uz predivnu peščanu plažu severno od starog grada i prepoznatljiva je po velelepnim hotelima.