Krađa je primamljiva 

Krađa može biti motivisana potrebom, ali za mnoge je motiv samo uzbuđenje koje pruža, a primer su kleptomani. Studija na 43.000 ljudi je pokazala da je oko 11 odsto ljudi u životu bar jednom nešto ukralo iz prodavnice. Postoje čak i određene droge koje mogu pojačati želju za krađom, ali i brojni primeri krađa i u životinjskom svetu, na primer majmuni mogu biti veliki lopovi. 

Nasilje se ne može suzbiti 

Agresivno ponašanje i nasilje beleži se tokom cele ljudske istorije, a naučnici su zaključili kako za njim žudimo i ono nam je zapisano u genima. Ipak, pre nekoliko miliona godina, naši su preci bili više miroljubivi. Danas se za agresivnim stvarima žudi u jednakoj meri kao za seksom, hranom i drogom, pa se nasilje može pronaći čak i u zabavi i sportu. Naučnici veruju kako je sklonost nasilju ljudima omogućila preživljavanje. 

Laži 

Niko nije siguran zašto tačno ljudi lažu, ali studije pokazuju da je laganje vrlo često povezano s dubokim psihološkim faktorima. 

“Najčešće ima veze sa samopouzdanjem, a ako čovek oseti da je ono napadnuto, laž je odbrambeni mehanizam” objašnjava psiholog Robert Feldman. On je otkrio da će oko 60 odsto ljudi reći bar neku sitnu laž tokom 10-minutnog razgovora. Laganje nije lako, zapravo zahteva oko 30 odsto više truda nego pričanje istine. 

Prevare 

Dok većina ljudi tvrdi da je za njih poštenje i istinoljubivost jedna od najvećih vrlina, oko 10 odsto redovno vara svoje ljubavne partnere. Takođe, što je neko uspešniji na društvenoj lestvici - u smislu položaja, novca ili moći, to su veće verovatnoće da će varati. Objašnjenje za to je jednostavno - imaju više prilika. U životinjskom svetu postoji monogamija, ali je retka. 

Sklonost porocima 

Ljudi su bića navike, pa čak i ako su svesni da su te navike štetne za njih. Razlog za to je što većina ljudi odlučuje da živi u trenutku i da imaju mali uvid u budućnost. Još neki razlozi za odražavanje loših navika su genetska predispozicija za zavisnost, potreba za prihvaćenosti u društvu, mogućnost racionalizacije loših navika kao načina opuštanja te opravdavanje. 

Tinejdžersko tlačenje 

Više od polovine dece iz osnovne škole bile su žrtve, a takva vrsta zlostavljanja primenjuje se i na poslu, u brakovima i drugim odnosima. Objašnjenje za takvo ponašanje je da zlostavljač time stiče moć, zbog čega oni s lošom samokontrolom i velikim egom teško odolevaju mogućnosti da nekoga ponize i osećaju veću vrednost, što postoji otkad i ljudsko društvo. 

I sebi nanosimo bol 

Od tetovaža, pirsinga do bolnih estetskih zahvata s idejom lepote ili pak umetnosti jedinstvenost je ljudskog društva koja se ne susreće u svetu životinja. Ideja takvog ponašanja polazi iz težnje da budemo različiti, lepši, privlačniji ili pak pripadamo određenoj subkulturi, kažu naučnici. 

Stres 

Stres može biti smrtonosan, podižući rizik od srčanih bolesti, raka, depresije i samoubistava - još jednog destruktivnog ponašanja koje je specifično samo za ljude. Iako postoje razni načini kojima se ljudi mogu boriti protiv stresa, naša priroda i želja za novcem rezultirala je stvaranjem društva kojim dominira stres, pa se može zaključiti kako smo sami stvorili ono što nas ubija.