„U subotu, 31. oktobra, dobio sam na kućnu adresu, što je malo neuobičajeno, obavještenje da je Lazo Đurđević izabran za privremenog stečajnog upravnika u Šećerani. Đurđević se već javio telefonom i najavio svoj dolazak u fabriku, kako bi prikupio određenu poslovnu dokumentaciju“, izjavio je Fafulić.

Lazo Đurđević već vodi stečajni postupak u Fabrici glinice „Birač“ u Zvorniku, bijeljinskom „Panafleksu“, trebinjskom „Novoteksu“, u nekoliko preduzeća na području Modriče i Šamca. U njegovom slučaju, kao i u slučaju još nekoliko stečajnih upravnika u Republici Srpskoj, izgleda, ne važi pravilo da „stečajni upravnik može voditi stečaj najviše u dva preduzeća“.

Stojan Jović, stečajni upravnik iz Bijeljine potvrdio je da je Sindikalna organizacija bijeljinske šećerane insistirala da on vodi predstečajni i stečajni postupak u ovom preduzeću, jer nije dozvolio da dođe do rasparčavanja imovine i gašenja proizvodnje u brčanskom „Bosnaplodu“. On kaže da za privredu RS najveću opasnost mogu predstavljati „dirigovani stečajni upravnici“, koji ne odlučuju svojom glavom i pameću, već slušaju svoje nalogodavce i preduzeća vode u likvidaciju.

„ U Brčkom je bilo pritisaka i uslovljavanja da se fabrički krug „Bosnaploda“ iseli i isparceliše, te da se na atraktivnoj lokaciji izgrade supermarketi i tržni centri. To nisam dozvolio. Najveća nesreća za bijeljinsku Šećeranu bila bi da se potpuno odustane od proizvodnje šećera“, kaže Jović.

Jović ističe da se uz preradu šećerne repe i proizvodnju šećera u Šećerani mogu otvoriti još dvije fabrike koje bi dopunjavale proizvodni asortiman u okviru prehrambeno – prerađivačke djelatnosti.

Stojan Jović kaže da bijeljinska Šećerana ima zaokruženu imovinu, od zemljšta, infrastrukture i objekata, te da svaki potencijalni strateški partner dobro zna da tehnologija i oprema vremenom zastarijevaju i da se moraju mijenjati, što bi važilo i za eventualnog kupca ove velike fabrike, ukoliko ponovljeni stečaj krene u dobrom pravcu.