To, praktično, znači da je svaki dan šest preduzeća ili preduzetničkih radnji završilo sa blokiranim računom.

Prema podacima Centralne banke BiH, početkom oktobra bar jedan blokiran račun imalo je 44.570, a početkom novembra – kada je objavljen prvi izveštaj - 35.695 firmi. U međuvremenu, ukupan broj blokiranih računa je sa 58.038 porastao na 70.153.

U blokadi su firme iz svih sfera društvenog života - od privrednih preduzeća, prodavnica, frizerskih salona, benzinskih pumpi, apoteka, stomatoloških ordinacija, kafića i restorana, do raznih agencija, zadruga i firmi. Na ovom popisu nalaze se i rudnici, mesne zajednice, opštine, sportski savezi, ali i taksisti, autoprevoznici, kao i drugi privatnici. Svima njima računi su blokirani zbog kašnjenja otplate kredita, poreskih dugovanja ili dugova dobavljačima.

Ekonomisti upozoravaju da nadležni, kako bi se ovaj trend zaustavio, što pre moraju da naprave analizu koji faktori u najvećoj meri otežavaju poslovanje firmi u BiH.

– Nije dovoljno samo izaći sa statistikom koliko je računa blokirano. Potrebno je precizno utvrditi koja opterećenja i problem najviše koče poslovanje preduzeća ili preduzetničkih radnji, te raditi na rasterećenju. Stalno slušamo priču o visokom PDV i velikom broju parafiskalnih nameta, ali se u pogledu toga ništa ne radi. Dok god bude tako i dalje ćemo se suočavati sa blokiranjem računa domaćim firmama, te likvidacionim i stečajnim postupcima. To sa sobom nosi gubitak mnogih radnih mesta, gde radnici retko mogu da naplate ono što im se duguje - ističe ekonomista Zoran Pavlović.

U Privrednoj komori RS kažu da podaci o broju blokiranih računa nedvosmisleno pokazuju da se domaća privreda nalazi u izuzetno teškoj poziciji.

- Nelikvidnost je, naime, najveći problem u privredi, koji se što pre mora rešavati, pre svega ukidanjem parafiskalnih opterećenja – kažu u ovoj komori.

Primera radi, obaveze privrede RS u poslednjih nekoliko godina rasle su prosečno za oko 600 miliona KM godišnje, a u prošloj godini su dostigle cifru od 15,5 milijardi KM. Nelikvidnost, odnosno nemogućnost da se ove obaveze izmire, godinama su najveći problem domaće privrede.

Zbog toga u problem dospevaju i radnici, jer, u slučaju spora sa preduzećem, retko naplate svoja potraživanja. Naime, nakon blokade računa uglavnom sledi stečaj, pa likvidacija, a stečajna masa je najčešće više nego zanemarljiva, tako da radnici ne dobiju ništa od plata i doprinosa koji im se duguju.

Lančana dugovanja

Poslodavci tvrde da mnogi privrednici jednostavno nisu u stanju da servisiraju svoje obaveze, jer im to ne dozvoljavaju dužnici, zbog čega dospevaju u blokadu. Pitaju se kako da izmiruju plate, poreze, doprinose i kredite ako im nisu plaćena dugovanja. Objašnjavaju da najviše blokada računa dolazi zbog neuplaćenih poreza i doprinosa, te sudskih presuda.

Podsećanja radi, ukupan dug za poreze i doprinose u RS krajem prošle godine iznosio je oko 1,5 milijardi, dok u FBiH iznosi 3,5 milijardi KM.