Cilj privatnika koji su nedavno osporili Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće je sasvim jasan. Često ga javno iskažu i već godinama pokušavaju da dođu do njega, a to je osnovati laboratoriju, sklopiti ugovore s nekoliko lokalnih zajednica, tačnije vodovoda, zaposliti dva, tri ili pet radnika i na lijepe oči uzimati novac, bez ikakve brige i odgovornosti za opšte zdravlje stanovništva.

Koliko god negodovali na javni sektor, neke stvari ipak odrađuju besprekorno i po standardima od kojih ni u kom slučaju nema i ne treba da bude odstupanja.

Tako je s kontrolom vode, koju u RS već decenijama radi JZU Institut za javno zdravstvo, a kojem je, u to sam siguran, ipak primarni cilj zdravlje stanovništva, a ne profit i novac, koji vrlo često i ne dobiju za posao koji urade.

Kod privatnika su stvari sasvim drugačije i bez novca vrlo često nema ni posla, a u takvim situacijama na površinu isplivavaju razne kombinacije, podmetanja, sukobi i šeme u kojima na kraju ispaštaju isključivo građani. Poznajući etiku većine naših privatnika (čast izuzecima), siguran sam da bi vrlo brzo, nakon sklopljenog posla s lokalnim vodovodima o zdravstvenoj ispravnosti vode, počeli raditi i trgovati flaširanom vodom.

U tim slučajevima bilo bi dovoljno jedno jedino saopštenje pa da se u roku od nekoliko dana u nekoj opštini ili gradu prodaju šleperi i šleperi flaširane vode.