Pojašnjava kako su plastične posude sastavljene od plastifikatora koji im daju savitljiv i mekan oblik. Uobičajeni plastifikatori koje koriste proizvođači su bisfenol A, takođe poznat kao BPA, i ftalati. Oni se često koriste i u drugim svakodnevnim artiklima kao što su toaletne potrepštine i konzervirana hrana. Ali poznato je da plastifikatori utiču na reproduktivni sustav i povezuju se s drugim zdravstvenim problemima poput dijabetesa, astme i pretilosti.

 

“Plastifikatori bi mogli smanjiti broj spermatozoida kod muškaraca i broj jajnih stanica kod žena. Stope pobačaja takođe se povećavaju prekomjernom izloženošću plastifikatorima”, navodi Grin za Daily Mail Australia.

 

Ono što je problem kod zagrijavanja hrane u plastičnoj posudi je kretanje plastifikatora. Što je viša temperatura, to se više plastifikatora kreće. A što je veći sadržaj masnoće u hrani, poput slanine ili lososa, veće su šanse za otapanje. 

 

Ta potencijalna opasnost podstakla je neke zemlje da poduzmu mjere pa su plastifikatori zabranjeni u nekim proizvodima u Francuskoj, dok ih je Evropska unija uklonila iz dječjih flašica. Brazil, Malezija i Kina poduzele su iste mjere predostrožnosti.

 

“Mrlja na posudama su znak da se plastika otopila. Plastični spojevi predstavljaju ozbiljnu opasnost, a pronađeni su u brojnim proizvodima koji bi iznenadili potrošače. Mogu se naći u limenkama, računima, plastičnim bocama, proizvodima za osobnu njegu, šamponima ili regeneratorima”, nabraja Grin.

 

Oko 95 posto ljudi ima mjerljive razine BPA u urinu.