Međutim, većina građana, čak njih 80,6 posto, izjavilo je da čita knjige, ali se taj izbor uglavnom svodi na domaće klasike i lektiru.

Ovi podaci su rezultat istraživanja koje je provelo Ministarstvo prosvete i kulture početkom 2017., na uzorku od 1.032 slučajno odabrana punoletna građanina RS.

Istraživanje je, takođe, pokazalo da je kulturna ponuda u RS prilično siromašna, ali i da veliki broj građana uopšte nije zainteresovan za kulturne događaje, pre svega zbog nedostatak novca, udaljenosti događaja, slabe ponude i lošeg kvaliteta ponuđenog sadržaja koji se često preklapaju, dok njihovo učešće u kulturnom životu nije povezano sa njihovom finansijskom situacijom, jer za kulturu najviše izdvajaju građani sa minimalnim primanjima (300 KM do 500 KM) ili čak oni bez ikakvih primanja.

Nezadovoljavajuće kulturne ustanove koje su pomenute najviše puta bili su bioskopi i muzeji, te nedostatak koncertnih dvorana, dok su pozorišta stavljena na sam vrh lestvice, iako preko 60 odsto građana u poslednjih 12 meseci nije pogledalo nijednu predstavu.

Ono što je sugerisano kao neophodna promena u kulturnoj ponudi RS jeste njeno proširenje i stvaranje neophodnog prostora mladim umetnicima i kulturnim radnicima, te mladim ljudima generalno.

Rezultati istraživanja su navedeni u Predlogu strategije razvoja kulture RS za period 2017 – 2022., koji je danas razmatran u parlamentu Srpske.

Stepen razvoja kulture, između ostalog, zavisi i od izvora finansiranja i visine raspoloživih sredstava.

Po svetskim merilima, ako je izdvajanje manje od 2,4 odsto od budžeta, kultura države svedena je na incident.

Budžet za kulturu RS je za 2016. godinu iznosio 0,63 odsto, dok je prethodnih godina taj procenat iznosio oko 1 odsto, zbog čega su poslanici u raspravi ukazali da se taj iznos mora povećati, jer kultura ne sme biti na margini.