Od 1. novembra 2011. godine, kada je formirana Policijska stanica za praćenje i obradu prekršaja evidentiranih radarskim sistemom, do sredine marta ove godine stacionirani radari (STARS) zabeležili su 110.558 saobraćajnih prekršaja, što je više od 90 prekršaja dnevno.

Statistika je još poraznija kada se zna da su u pitanju svega tri radara (Istočni i Zapadni tranzit i kod motela "Nana" u Banjaluci), od kojih je samo jedan aktivan.

Milija Radović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srpske, kaže da su stacionirani radari najefikasniji sistem u borbi za povećanje bezbednosti saobraćaja.

- Prošle godine je u RS evidentirano oko 180.000 prekršaja u saobraćaju, a u evidentiranju prekršaja najveći udeo imaju upravo stacionirani radari. Oni postižu najbolje rezultate i višestruko su isplativi, i to za vrlo kratko vreme. Takođe, ti radari i te kako utiču na ukupnu bezbednost saobraćaja jer je prebrza vožnja faktor broj jedan kada su u pitanju saobraćajne nesreće sa smrtnim posledicama ili teškim telesnim povredama - rekao je Radović.

On smatra da RS hitno treba početi da širi i razvija mrežu stacioniranih radara jer to, prema njegovom mišljenju, doprinosi sveukupnoj bezbednosti saobraćaja. Trenutno, stacionirani radari postoje u Banjaluci i ni u jednom drugom gradu ili opštini u RS.

Love strance

- Mislim da bi stacionirane radare trebalo instalirati širom RS jer bi to dovelo i do smanjenja broja saobraćajnih nesreća. Više opština i gradova pokazalo je zainteresovanost za te radare i čak su izrazili spremnost da u njih ulože sredstva, ali pod uslovom da budu izmenjena postojeća zakonska rješenja u vezi sa naplatom kazni. Trenutno sav novac od naplate sliva se u republičku kasu, i lokalne samouprave od toga nemaju nikakve koristi. Ukoliko bi, kao u Srbiji, bar 30 odsto naplate išlo u budžet lokalnih samouprava, vrlo brzo bismo dobili širenje postojeće mreže. Međutim, Ministarstvo finansija je protiv takvih rešenja i onda nema logike da bilo koja opština investira u radare ako novac odlazi samo u republički budžet. Širenjem mreže radara smanjio bi se i angažman policije na terenu koja bi mogla da se posveti drugim bezbednosnim aspektima i poslovima - ističe Radović.

Zanimljivo je da su od 110.558 evidentiranih prekršaja oko 40 odsto počinili vozači automobila s inostranim registarskim oznakama. To je dovelo do velikog problema naplate kazni jer MUP RS prekršajne naloge ne može da šalje u inostranstvo. Zbog toga je u decembru 2013. godine policija počela sa primenom aplikacije STARS, koja je svakoj patroli omogućila da prilikom kontrole i zaustavljanja određenog vozila na licu mesta utvrdi da li je to vozilo ikada snimljeno u prekršaju stacioniranim radarskim sistemom, što je omogućilo i kažnjavanje stranaca. Naime, ukoliko vozilo bude pozitivno prilikom provere, policajci od vozača zahtevaju da se izjasni da li prihvata odgovornost za snimljeni prekršaj. Ako je prihvati, kaznu će platiti odmah i neće mu dolaziti na kućnu adresu kao državljanima BiH. Ukoliko vozač odbije odgovornost tvrdeći da nije upravljao vozilom kada je prekršaj snimljen, onda se pokreće sudski postupak.

Portparol MUP-a RS Milan Salamadija kaže da su od početka primene aplikacije STARS, za nešto više od godinu dana, izdata 1.742 prekršajna naloga vozačima koji su upravljali vozilima s inostranim registarskim oznakama.

- Tim vozačima izrečene su kazne u iznosu od 81.670 maraka. Pored toga, sud je u tri slučaja izricao rešenja o novčanim kaznama u iznosu od 2.750 maraka za prekršaje evidentirane stacioniranim radarskim sistemom - rekao je portparol MUP-a RS Milan Salamadija.

Međutim, preduslov da bi nekom strancu uopšte mogla biti naplaćena kazna za prekršaj snimljen stacioniranim radarom je da ga patrola zaustavi na terenu. Celi sistem naplate još nije povezan sa Graničnom policijom BiH, koja nema ovlašćenja da naplaćuje kazne za saobraćajne prekršaje, tako da stranci ne mogu biti kažnjeni prilikom izlaska iz zemlje. Takođe, strancima se prekršajni nalozi i dalje ne mogu slati na kućnu adresu jer baze podataka policijskih agencija iz BiH još nisu povezane sa postojećim bazama Evropske unije, koje regulišu tu problematiku.

Postavljati na crne tačke

Milenko Jaćimović, predsednik Udruženja za unapređenje bezbednosti saobraćaja RS, kaže za Press da naplaćene kazne od 2,1 milion maraka nisu pravi pokazatelj stanja na terenu i smatra da je stvaran broj počinjenih prekršaja daleko veći.

- Sećam se i da je jednom prilikom izračunato da u BiH i dalje ima oko 23 miliona maraka nenaplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje. Bilo je slučajeva da je isti vozač u jednom danu imao po tri evidentirana prekoračenja brzine registrovana stacioniranim radarom. Radari su dobra stvar i oni znatno utiču na stanje u bezbednosti saobraćaja. Jedan radar menja 200 policajaca koji rade na kontroli brzine i mislim da treba da radimo na proširenju mreže radara. Treba ih postavljati što više, a posebno na takozvanim crnim tačkama, mestima na kojima stradaju pešaci, ali i tamo gde analize i struka pokažu da je najpotrebnije. Ulaganje u takve radare desetostruko se vrati, i to u veoma kratkom roku - rekao je Jaćimović.

On kaže da je sveukupno stanje bezbednosti saobraćaja i dalje veoma zabrinjavajuće.

- Prebrza vožnja i vožnja pod dejstvom alkohola su veliki problem u ovoj zemlji. Nažalost, nemamo urađena ozbiljna naučna istraživanja kroz koja bi struka ponudila rešenje za te probleme. Kampanje sa podelom letaka i slično ne daju rezultat jer svaki građanin tu brošuru baci već 10-15 metara nakon što mu bude uručena u ruke. Mnogo bi efikasnije bilo pravljenje spotova koji bi se puštali u udarnim terminima na televiziji, ali i jedna celokupna medijska kampanja. Moramo da mnogo više radimo na prevenciji i mislim da su reklamni spotovi dobro rešenje - ističe Jaćimović.