Početkom ove nedelje, sudije će objaviti dobitnike Nobelovih nagrada za 2016. godine. Objavljivaće ime jednog dobitnika svakog dana, počevši od današnje nagrade iz oblasti medicine koju je dobio japanski naučnik Jošinori Ohsumi za otkriće mehanizma na kojem počiva autofagija.

Predstavljamo vam 5 stvari koje bi trebalo da znate o ovoj prestižnoj nagradi, koju je osmislio švedski hemičar iz XIX veka.

1. U čemu je najveća važnost Nobelove nagrade?

"Prestiž Nobelove nagrade se svodi na istorijsku i novčanu vrednost", kaže Gistav Kalstrand, kustos Nobelovog muzeja u Stokholmu. Svaka statua je trenutno vredna 8 miliona švedskih kruna (oko 930.000 dolara) što čini ovu nagradu jednom od najprofitabilnijih u svetu. Kalstrand kaže da kada su prvi put predali Nobelovu nagradu 1901. godine, novčana nagrada je iznosila oko 20 godina profesorske plate.

Danas je novac sekundaran. Za mnoge, najveća nagrada je da se pridruže panteonu Nobelovih laureta poput Alberta Ajnštajna, Marije Kiri, Martina Lutera Kinga i Ernesta Hemingveja, piše Phys.

2. Zašto je toliko tajanstvena?

Pitajte sudije za Nobelovu nagradu o favoritima i oni će se povući kao da šitite tajne nuklearne kodove. Nobelov statut im zabranjuje da komentarišu nominovane (osim pobednika) pola veka. 

Kalstrand kaže da postoje dva razloga za tako nešto. Prvi je što sudije žele da poštede one koju su bili nominovani, a nisu pobedili. Žele da ih sačuvaju stresa i ružnih osećanja da su izgubili. "Nobelova nagrada nije takmičenje u tom smislu", kaže Kalstrand.

Drugi razlog je da se očuva nezavisnost sudija. Kada je počela da se dodeljuje Nobelova nagrada, svetska naučna zajednica je bila veoma mala, tako da su sudije često znale nominovane i one koji su ih nominovali. 

3. Ko su sudije?

U svom testamentu 1895. godine, Nobel je odredio koje institucije bi trebalo da selektuju pobednike. 

Za nagradu u oblasti medicine, zadatak je predao Institutu Karolinska u Stokholmu. Kraljevska švedska akademija nauka dodeljuje nagrade za fiziku i hemiju, a švedska Akademija, s potpuno drugačijim timom, dodeljuje nagradu za književnost.

Iako se mogi Šveđani žale, Nobelovu nagradu za mir dodeljuje Parlament susedne Norveške. Ovakvu odluku Novel nikada nije objasnio. 

4. Da li postoji Nobelova nagrada za ekonomiju?

Striktno govoreći, ne. Nobel nije spominjao Nobelovu nagradu za ekonomiju u svom testamentu. Nju je počela da dodeljuje Riksbank, centralna banka Švedske 1968. godine u znak sećanja na Nobela. 

Ona se dodeljuje kao i druge nagrade, sa istom pompom i fanfarama, na godišnjoj dodeli nagrada 10. decembra, kada se obeležava godišnjica Nobelove smrti.

Međutim, Nobelova fondacija je neće nazvati Nobelovom nagradom. Zvanično je u pitanju Nagrada švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela.

5. Kako možete da osvojite Nobelovu nagradu?

Laureatima je često postavljano ovo pitanje, a njihov najčešći odgovor je da "radite vredno i naporno i pratite svoju strast". 

Svakako pomaže da napravite revolucionarno otkriće poput X zraka ili penicilina.

U naučnim kategorijama, pobednici obično čekaju decenijama pre nego što sudije procene da je njihovo otkriće izdržali test vremena. 

Drugačije je za Nobelovu nagradu za mir, koja se obično dodeljuje nekome usred borbe za mir i demokratiju. To objašnjava zašto se neke Nobelove nagrade za mir, iz ove perspektive čine pomalo preuranjenim, poput nagrade 1994. godine za bliskoistočni mirovni sporazum koji je sad u rasulu.