Nažalost, što se više osjećate preplavljeno, manje ćete toga uraditi. Vjerovatno ne možete da promjenite sve ono što morate da učinite svakog dana, ali možete naučiti da budete smireniji i efikasniji. 

1. Napravite listu (zaista pali) 

Naš mozak preopterećen je obavezama koje moramo da izvršimo – ako pokušavate da zapamtite sve što morate da uradite, možda tražite previše. Sastavljanjem liste oslobodićete prostor u mozgu i biti produktivniji. Istraživanja pokazuju da većina stresa koji osjećamo ne dolazi od viška obaveza, već od gubitka kontrole. Popis pomaže da se osjećate kao da držite sve konce u rukama jer pomoću njega tačno možete da vidite šta treba da uradite. I to naravno ne znači da to morate da uradite baš danas. Kada se 40-godišnja Ivana vratila s porodiljskog na posao, postala je veoma napeta i pod stresom jer je zaboravljala male, ali važne zadatke. “Probudila bih se tokom noći razmišljajući o poslu. Suprug mi je predložio da na noćni ormarić stavim papir, zapišem šta me sve sutra čeka i nastavim da spavam. I zaista je upalilo. Od tada uvek sa sobom nosim rokovnik u koji zapisujem sve što treba da upamtim gde god da se nalazim”, kaže Ivana. 

2. Idite malim koracima 

Iako se ovo može učiniti šašavo, naročito ako treba da prodate stan ili završite veliki projekat na poslu, ali fokusiranje samo na krajnji rezultat vjerovatno će dovesti do odgađanja obaveza. To se dogodilo i Mariji koja je prošle godine organizovala svoje venčanje. “Radila sam, brinula se o dvoje djece, a posla je bilo preko glave, pa svaki put kad bih se sjetila venčanja uhvatila bi me panika”. Ali to je vrlo učestala greška. Koncentrisanje na nešto što je vrlo veliko i važno, poput preseljenja ili planiranja godišnjeg odmora, često nikada ne završi dobro. Tada ćemo se osjećati preplavljeno i paralizovano. To je zato što veliki ciljevi nisu neki praktični koraci koje preduzimamo. Pokušajte da ih razlomite. Popis imejlova koje morate poslati ili telefonskih poziva koje morate obaviti bolji je od završetka jednog naizgled nemogućeg zadatka. 

3. Prestanite da radite baš sve 

Kada smo preopterećeni, često se zavaravamo da je sve što radimo veoma važno, i da samo mi možemo to da uradimo kako treba, što može stvoriti svojevrsnu zavisnost. Pokušajte da pustite neke stvari. Zapitajte se: “Šta mogu da ostavim nedovršeno?” Na primjer, da li morate uvek da se javljate na svoj telefon na poslu? Često, ako stvorite rupu, drugi će je popuniti. “Od trenutka kad sam počela da živim sa dečkom radila sam sve kućne poslove. Ali kada je moj posao postao sve zahtevniji, počela sam da bivam besna, ali nisam htela da se žalim, pa sam mu samo dala do znanja da mi je potrebna njegova pomoć i počela neke stvari ostavljati nedovršenim. U početku me to izluđivalo, ali moj dečko je shvatio i počeo da mi pomaže”, priča Andrea. 

4. Odredite prioritete 

Često slušamo kako smo preopterećeni brojnim informacijama koje dobijamo, ali pravi problem je u tome što smatramo da je većina tih stvari podjednako važna pa im pridajemo istu pažnju, što dovodi do toga da smo stalno rastrojeni. Bez obzira na to da li ste kod kuće ili na poslu, razmišljajte samo o onom što vam je najvažnije. Prvih sat vremena na poslu provedite radeći stvari koje su najvažnije, prije nego što provjerite elektronsku poštu, rizikujući da vas nešto ne ometa. Na taj ćete način kontrolisati vlastito vrijeme. Većina ljudi ima problem da kaže “ne” jer mislimo da će druga strana to loše primiti, ali to ne mora uvek biti slučaj. Ljudi se dijele na one koji uvek nešto traže i one koji uvek nešto nagađaju. Onaj koji traži jasno će reći ono šta bi želeo, najčešće očekujući da će ga druga strana odbiti, pa neće biti zbunjen odbijanjem. Onaj koji nagađa pitaće vas samo ako je siguran da ćete pristati na njegov zahtev. Ako ste onaj koji nagađa, pretpostavićete da osoba koja od vas nešto traži očekuje da kažete “da”, dok u stvari ta osoba može biti “tip koji traži” pa je je spremna na odbijanje. Ako neko ubuduće traži nešto od vas, a ta molba je izrečena s lakoćom, možete biti sigurni da je reč o tipu osobe koja traži, što znači da se neće uvrijediti ako je odbijete. 

5. Snizite kriterijume 

Snižavanje kriterijuma je, naravno, kletva bilo kojem zaposlenom perfekcionisti. Ali, kad god uhvatite sebe da želite da promjenite svoje obrasce ponašanja, morate razbiti navike tako što ćete napraviti suprotno od onoga za što smatrate da ste primorani da uradite. To može značiti da brzo završite posao, umesto da pokušavate da stvorite remek-djelo. Vrlo je neprirodno ako ste navikli da radite sve prema najvišim standardima. “Moja potreba da budem savršena u svemu uzrok je da se osjećam loše i neadekvatno većinu vremena. Nedavno smo s društvom slavili suprugov 40. rođendan, ali kako se kolega s posla razbolio, nisam stigla da napravim sve što sam planirala. Zato sam kupila tortu iz poslastičarnice, što je za mene nezamislivo. Na kraju niko nije ni primjetio razliku. I nakon toga jedna prijateljica me pozvala da joj pošaljem recept za tortu od čokolade i badema”, kaže Katarina. 

6. Tražite pomoć 

Otkad je unapređena, Ivana je cijele dane provodila na poslu. “Moj partner se žali da se nikada ne vidimo, a kada i jesmo zajedno da sam pod stresom i živčana. Nakon nekog vremena otišla sam kod svog šefa i rekla da ne mogu više toliko da radim. Iako me je bilo strah kako će reagovati, šef je bio vrlo smiren i uviđavan”, objašnjava 39-godišnja Ivana. Zaposleni ljudi često odbijaju pomoć ili je neće sami tražiti. Niko neće misliti loše o vama ako mirno zatražite pomoć, osim ako to ne učinite histerično i optuživački (ja sve moram sama). To se odnosi kako na posao tako i na privatni život. 

7. Nemojte negirati stres 

Kada je Marina shvatila da je toliko pretrpana poslom i samohranim majčinstvom nakon razvoda, njeno je riješenje bilo da stisne zube i nastavi dalje. “Ali, nakon nekoliko mjeseci sve je počelo da se raspada. Počela sam da se istresam na djeci, pa tu i tamo da ih čak i udarim”, kaže ona. Bez obzira na to kako pokušavamo da gospodarimo vremenom, postoje situacije kada je stres neizbježan, a kad pokušamo da ga negiramo to može samo pogoršati stvari. Umjesto ignorisanja stresa ili pokušaja da stvari riješite na svoj način, potrebno je da naučite da stvari vidite i priznate sebi da sve što radite, radite pogrešno. Na taj ćete način uspjeti da stvorite distancu između sebe i svojih misli. Ne možete uvek da promjenite stvari koje se događaju u vašem životu, ali možete promjeniti svoje ponašanje i emocije. I to je put ka pravom blaženstvu.