Zato postoji malo arheoloških dokaza koji se mogu koristiti za određivanje perioda kada su ljudi počeli da se oblače. Postojalo je nekoliko različitih teorija zasnovanih na onome što su arheolozi uspeli da nađu. Na primer, na osnovu istraživanja boje kože, ljudi su izgubili malje na telu pre oko milion godina - što je idealan period za početak nošenja odeće.

Prvi alati koji su korišćeni za dranje životinjske kože datiraju od pre 780.000 godina, ali je životinjska koža korišćena za druge stvari, poput pravljenja skloništa i veruje se da su ti alati korišćeni za pripremanje koža za to, pre nego odeću. Igle s rupom su počele da se javljaju pre oko 40.000 godina, ali ti alati ukazuju na kompleksniju odeću, što znači da se ona već upotrebljavala.

Imajući sve to u vidu, naučnici su počeli da prikupljaju alternativne podatke koji bi mogli da pomognu u rešavanju misterije kada su ljudi počeli da pokrivaju svoje intimne delove. Nedavno istraživanje Univerziteta u Floridi zaključuje da su ljudi počeli da se oblače pre oko 170.000 godina, što je povezano sa krajem drugog ledenog doba. Kako su to zaključili? Proučavanjem evolucije vašaka !

Naučnici su primetili da se vaške veoma dobro prilagođavaju odeći. Oni su pretpostavili da su telesne vaši morale da evoluiraju kako bi živele na odeći, što znači da nisu postojale pre nego što su ljudi počeli da nose odeću. Korišćeno je proučavanje sekvenci DNK vašaka za izračunavanje kada su vaške počele da se genetski razdvajaju od  vašaka  u kosi.

Rezultati istraživanja su značajni jer pokazuju da se odeća javila pre oko 70.000 godina, pre nego što su ljudi počeli da migriraju ka severu iz Afrike u hladnije klime. Izum odeće bio je verovatno jedan od faktora koji su učinili migracije mogućim. Taj period ima smisla s obzirom na poznate klimatske faktore u toj eri.

Kako navodi Ijan Gligian, predavač sa Australijskog nacionalnog univerziteta, istraživanje je "pružilo neočekivano ran datum za odeću, mnogo ranije od najranijih čvrstih arheoloških dokaza, ali ima smisla. To znači da su savremeni ljudi verovatno počeli da nose odeću svakodnevno kako bi se ugrejali kada su prvi put bili izloženi uslovima ledenog doba."

Što se tiče perioda kada su ljudi prešli sa životinjske kože na tekstil, prva tkanina smatra se ranim pretkom filca. Odatle, ljudima je trebalo oko 27.000 godina za tkanje. Pre oko 25.000 godina, prve Venerine figure - male statue žene - javile su se sa brojnim različitim odevnim predmetima što ukazuje da je postojala tehnologija tkanja u to vreme.

Odatle, nama bliže civilizacije otkrile su mnoge materijale koji se mogu pretvoriti u odeću. Na primer, drevni Egipćani proizvodili su lan oko 5.500. godine pre naše ere, dok su Kinezi počeli da proizvode svilu oko 4.000. godine pre naše ere.

Kada je u pitanju odeća za modu, a ne za grejanje tela, veruje se da se to desilo relativno rano. Prvi primeri obojenih vlakana lana otkriveni su u pećini u Gruziji i datiraju od pre 36.000 godina. S tim u vezi, iako je imala pridodatu boju, rana odeća je bila mnogo prostija od one koju nosimo danas - većina se prebacivala preko ramena i zakačinjala na struku.

Oko sredine 1.300-ih u određenim delovima sveta, uz neke tehnološke izume iz prethodnih vekova, moda je počela drastično da se menja. Na primer, odeća je počela da se kroji po ljudskom telu, sa zakrivljenim šavovima, pertlama i dugmićima. Različite boje i tkanine postale su popularne u Engleskoj. Od tada, moda na Zapadu dobila je neverovatan uspon, uglavnom zasnovana na estetici, dok je u drugim kulturama moda obično menjana velikim političkim preokretima.

Industrijska revolucija je, naravno, imala ogroman uticaj na industriju odeće. Odeća je mogla da se pravi u fabrikama za masovnu proizvodnju pre nego kod kuće i mogla je da se prenosi iz fabrike na pijacu u rekordnom roku. Kao rezultat, odeća je postala mnogo jeftinija, što je dovelo do toga da ljudi imaju značajno veće ormare, zbog čega su mogli da menjaju svoj izgled, što je prisutno i danas.