SRAMOTA - KRAH KLANICA U REPUBLICI SRPSKOJ

Statistike pokazuju da je od početka godine broj zaklanih pilića samo tokom nekoliko meseci bio na prošlogodišnjem nivou ili tek neznatno veći, dok je iz meseca u mesec uglavnom beležen pad domaće proizvodnje.

Loša statistika

Podaci Zavoda za statistiku RS pokazuju da je, na primer, u septembru zaklano 462.217 pilića, što je, u odnosu na isti lanjski mesec, manje za čak 26,1 odsto! U aprilu je u Srpskoj zaklano 10,4 odsto, u maju 18,6, a u oktobru 17 odsto manje komada peradi nego tokom istih meseci prošle godine.

Da ovde nije glavni problem u prekomernom uvozu potvrđuju i podaci Spoljnotrgovinske komore (STK) BiH, prema kojima u poslednjih nekoliko godina bilježimo prilično ujednačene vrednosti mesa uvezenog iz inostranstva.

Analiza STK-a pokazuje da smo prošle godine uvezli 12,2 miliona kilograma u vrednosti 20,3 miliona maraka, a za deset meseci ove godine deset miliona kilograma piletine, čija vrednost iznosi 16,8 miliona KM.

Živinari iz Srpske kažu da je do pada domaće proizvodnje ovog mesa, prije svega, došlo zbog gašenja proizvodnih pogona i klaonica u RS.

Desimir Živanić, predsednik Udruženja živinara RS i vlasnik preduzeća "Živanić DS" iz Prnjavora, naglašava za naš list da je unazad nekoliko godina u Srpskoj zatvoreno sedam klanica, te da trenutno postoji samo jedna.

- Gotovo svi prerađivački pogoni premešteni su u Federaciju BiH jer u RS nisu mogli da opstanu. Zato živi pilići idu tamo, gde se proizvodi piletina koja tek onda ulazi u Srpsku. Zato i ne čudi što je statistika ovakva kakva jeste, a, po svemu sudeći, biće i gora - naglašava Živanić.

Prema njegovim rečima, potreba za ovim mesom i dalje je prisutna na tržištu Srpske, zbog čega bi bilo poželjno "oživeti" ugašene proizvodne pogone i piletinu proizvoditi ovde.

- Međutim, za to su potrebni veći podsticaji i povoljniji krediti, do čega mi, međutim, ne možemo da dođemo. Zato nam se gase proizvodni pogoni, te i dalje zavisimo od mesa iz uvoza. Činjenica je da građani i dalje najviše konzumiraju piletinu, prvenstveno zbog cene, ali je činjenica i to da ona u Srpsku sve više dolazi iz inostranstva ili FBiH - ističe Živanić.

Nije važno poreklo

Građani potvrđuju da se, ipak, u potrošnji u sve većoj meri okreću piletini, koja je, kako naglašavaju, daleko jeftinija od ostalih vrsta mesa.

Goran Bakić iz Banjaluke ističe da mesečno tek nekoliko puta kupi neko drugo meso i dodaje da mu nije bitno odakle je piletina.

- Kupujem je i u mesnicama, ali i u marketima. Koristimo je jer svi volimo ovo meso, ali i zato što je jeftinija od teletine, junetine i svinjetine. Ne kažem da ne kupujem i ove vrste mesa, ali prilično retko - kaže naš sagovornik.

Statistički podaci pokazuju da je u oktobru kilogram junetine sa kostima u Srpskoj koštao 9,3 KM, svinjetine bez kosti deset, teletine bez kosti 18,8, te sveže piletine 5,3 KM.

Usorac: Uvozno meso nekvalitetno!

Predsednik Udruženja stočara RS Vladimir Usorac kaže da uopšte nije čudno što domaće meso nema prođu na bh. tržištu!

- U BiH dnevno ulaze desetine kamiona sa mesom, koje po kilogramu košta 2,6 KM?! Pitam se, kako domaći proizvodi mogu da konkurišu ovako jeftinom mesu! Piletinu uvozimo čak iz Brazila, Argentine i Turske! Pored enormnih vrednosti hrane iz uvoza, veliki, ozbiljan i opasan problem je uvoz nekvalitetne robe iz Evrope, koja nam je, zbog niske cene, veliki konkurent. Ovde se, naime, od sirovine iz inostranstva pravi pileći parizer, koji po kilogramu košta 2,5 KM, dok cena kilograma pseće hrane iznosi 4,7 KM?! Iskreno, ne smem ni da zamislim od čega se prave ove prerađevine - naglašava Usorac.