U prednacrtu programa ekonomskih reformi za period od 2018. do 2020. godine navedeno je devet reformskih oblasti sa 15 prioritetnih ciljeva.

Najveći dio posvećen je upravljanju javnim finansijama, a detektovano je da je neophodno unapređenje poreskog okvira, reforma zdravstvenog sektora, finansiranja dječije zaštite i refundacije bolovanja i smanjenje fiskalnih potreba javnog sektora.

U oblasti tržišta energije i transporta prioritet je stavljen na restrukturiranje „Željeznica RS“. Za sektorski razvoj izdvojena su četiri prioriteta - unapređenje poljoprivredne proizvodnje, restrukturiranje privrednih društava u državnom vlasništvu, uvođenje strožih bonitetnih zahtjeva bankarskog poslovanja i uređenje postupka restrukturiranja banaka, te utvrđivanje obaveznog preoblikovanja zatvorenih investicionih fondova nastalih transformacijom privatizacionih investicionih fondova u otvorene investicione fondove.

U oblasti poslovnog okruženja i smanjenja neformalne ekonomije prioritet je stavljen na podršku konkurentnosti privrede, razvoj pravnog i planskog okvira u sektoru slobodnog kretanja robe, unapređenje sektora slobodnog pružanja usluga, istraživanje, razvoj i inovacije i digitalnu ekonomiju i uspostavljanje efikasnijeg sistema upravljanja naučno-istraživačkim i inovacionim potencijalom u RS.

Prioritet u sektoru trgovine je dat podršci brendiranju domaće proizvodnje. Za oblast obrazovanja neophodno je unapređenje povezanosti obrazovanja i tržišta rada da bi bili prevaziđeni problemi u vezi sa nedostatkom kvalifikovanog kadra. U sektoru zapošljavanja predviđeno je povećanje efikasnosti tržišta rada i reforma Zavoda za zapošljavanje RS.

- Ključne reformske oblasti i u 2018. godini predstavljaju nadogradnju već početih reformskih procesa iz prethodne tri godine. Akcenat Vlade i u 2018. godini je na oporavku privrede, nastavku reformi u oblasti javnih finansija, dodatnom unapređenju poslovnog okruženja, efikasnosti tržišta rada i obrazovanja i reformama finansijskog i javnog sektora. Ključni cilj i prioritet u idućoj godini je oporavak privrede i sve definisane mjere imaju samo jedan zadatak - da budu zamajac novom privrednom ciklusu - istakli su u Vladi RS.

Izvršni direktor Udruženja ekonomista RS - SWOT Saša Grabovac je istakao da veoma često u dokumentima ove vrste budu pobrojani prioriteti i planovi koji su načelno navedeni, a na kraju ne budu realizovani.

- Mislim da ima dobrih inicijativa i očekujem da će se ovaj put i raditi na njihovom dosljednijem sprovođenju za razliku od nekih prethodnih perioda - rekao je Grabovac.

Nezadovoljstvo sprovođenjem mjera iz ekonomske politike izražavali su i predstavnici poslovne zajednice navodeći da zbog toga iz godine u godinu uglavnom ponavljaju iste zahtjeve i prijedloge sa kojima izlaze pred Vladu.

Pregled reformskih prioriteta

- Unapređenje poreskog okvira

- Reforma zdravstvenog sektora sa reformama finansiranja dječije zaštite i refundacije bolovanja

- Smanjenje fiskalnih potreba javnog sektora

- Restrukturiranje „Željeznica RS“

- Unapređenje poljoprivredne proizvodnje

- Restrukturiranje privrednih društava u državnom vlasništvu

- Uvođenje strožih bonitetnih zahtjeva bankarskog poslovanja i uređenje postupka restrukturiranja banaka

- Utvrđivanje obaveznog preoblikovanja zatvorenih investicionih fondova koji su nastali transformacijom privatizacionih investicionih fondova u otvorene investicione fondove

- Podrška konkurentnosti privrede

- Razvoj pravnog i planskog okvira u sektoru slobodnog kretanja robe

- Unapređenje sektora slobodnog pružanja usluga

- Uspostavljanje efikasnijeg sistema upravljanja naučno-istraživačkim i inovacionim potencijalom

- Podrška brendiranju domaće proizvodnje

- Unapređenje povezanosti obrazovanja i tržišta rada

- Povećanje efikasnosti tržišta rada i reforma Zavoda za zapošljavanje