Prema njegovim rečima, uticajni međunarodni krugovi su najjačim vladajućim strankama na nivou BiH - SDS-u, HDZ-u i SDA predstavili svoju inicijativu i plan po kojem bi građani BiH na lokalne izbore izašli tek za tri i po godine. Naš sagovornik objašnjava da su čelnici pomenutih stranaka dali načelni pristanak na ovu inicijativu jer svakako imaju vlast u većini lokalnih zajednica u BiH.

- SDS, HDZ i SDA nemaju ništa protiv ove inicijative iz prostog razloga što ona predviđa da njihovi načelnici ostanu u foteljama dve godine duže. Pored toga, i Komšićev DF će podržati tu inicijativu i iskoristiti vreme da ojača stranku i pripremi se za prvi izlazak na lokalne izbore, što znači da postoji većina na nivou BiH za izmene izbornog zakona - tvrdi naš sagovornik.

Narodnjačka pozadina

On objašnjava da su inicijatori toga narodnjačke partije pod okriljem Evropske narodne stranke pod čijim su patronatom u aprilu prošle godine lideri SDS-a, HDZ-a BiH, SDA, PDP-a i HDZ-a 1990 potpisali zajedničku izjavu o saradnji.

On objašnjava i da narodnjaci čine najjači korpus u Evropskom parlamentu i imaju vlast u većini evropskih zemalja, ističući da je time ojačana pozicija narodnjačkih stranaka u BiH.

- U tom pravcu treba posmatrati i zbijanje opozicionih redova u RS i nameru da sruše aktuelnu vlast predvođenu SNSD-om. Ako opozicija okupljena u Savezu za promene sruši Vladu RS i okupi novu skupštinsku većinu, onda naredne godine sigurno neće biti lokalnih izbora, a sve će biti umotano u priču o tome da je neophodno nabaviti dodatna sredstva za sprovođenje izbora, odnosno providne biračke kutije, kamere i slične stvari sa ciljem da se onemoguće izborne manipulacije - tvrdi naš izvor.

U prilog njegovim tvrdnjama ide i izjava zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Hojta Jia, koji je krajem prošle sedmice za "Dnevni avaz" rekao da "izbori svake dve godine nisu najbolje rešenje".

- Ohrabrio bih BiH da preduzme reforme koje će poboljšati efikasnost rada političkog sistema, kao na primer one u okviru izbornog ciklusa. Sada imate izbore svake dve godine, što je možda neizbežno. Ali, ako se partije suočavaju s izborima svake dve godine, to svakako nije najefikasniji način da se diriguje važnim poslom da bi BiH mogla doneti značajne odluke i provesti važne reforme - rekao je Ji.

Ideja odranije

Delegat SDS-a i član Kolegijuma Doma naroda BiH, Ognjen Tadić, kaže da je Parlament BiH imenovao članove interresorne radne grupe koja sa predstavnicima Saveta ministara BiH treba da radi na pripremi teksta novog ili izmena postojećeg izbornog zakona, ističući da ideja o spajanju izbora sa ciljem da građani izlaze na izbore svake četiri godine postoji i odranije.

- Birači očigledno pokazuju sve veću nezainteresovanost za izbore, što zbog nezadovoljstva radom političara, što zbog učestalosti izbora. Kada pitate političare zašto ne preuzmu odgovornost i ne donose reformske odluke sa ciljem poboljšanja katastrofalne socijalno-ekonomske situacije, oni često odgovore da se izbori održavaju svake dve godine i da reformske odluke koje podrazumevaju nepopularne mere ne donose zato što bi ih stiglo nezadovoljstvo birača. Shodno tome, može se zaključiti da su i birači i kandidati saglasni da se izbori održavaju svake četiri godine - kaže Tadić.

Slično mišljenje deli i poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH i takođe član radne grupe za izmene izbornog zakona, Lazar Prodanović, koji kaže da je moguće razgovarati o spajanju izbora.

- U BiH je previše izbora, a time i premalo prostora za sprovođenje programa. Moj stav je da bi bilo dobro da se izbori održavaju svake četiri godine, a stvar dogovora je da li bi bili održavani istog dana ili odvojeno i u razmaku od nekoliko meseci - kaže Prodanović.