Ovako se veliki srpski glumac Ivan Bekjarev osvrnuo na režiju predstave "Sumnjivo lice" Branislava Nušića, koja je premijerno izvedena 26. marta u Centru "Sava" u Beogradu. Bekjarev, koji je sa jednakim žarom ulazio pod kožu likovima na pozorišnim daskama, ali i pred svjetlima kamere ovih dana ponosno slavi trećeg "Zlatnog ćurana", najveće priznanje "Dana komedije" u Jagodini.

- Ovaj je najznačajniji, jer je za životno djelo, a prva dva su bila za uloge. Doživeo sam jako lepe stvari posle dodele ove nagrade. Posebno su me mediji ispratili na pozitivan način i ukazali mi veliko poštovanje. Dobivši ovo priznanje shvatio sam da sve što sam radio ima odjeka. Pošto sam se nekada malo bavio i novinarstvom, želeo sam da ispoštujem sve medije koji su sa mnom kontaktirali posle uručenja nagrade - iskren je Bekjarev.

Nije oduševljen tretmanom koji kultura ima u Srbiji, ali ima i prijedlog kako se to može popraviti.

- Navijam za to da svako selo ima svoj pozorišni festival. Kultura nikada nije bila u gorem stanju nego danas i nikada se manje para iz raznih budžeta nije izdvajalo za umetnost. Ali za festivale se neki novac odvaja, pa kultura bar na taj način može da dođe do ljudi - kaže glumac, koji je prvu filmsku rolu imao 1967. godine u filmu "Bokseri idu u raj". Ipak, šira publika upoznala ga je po ulogama u televizijskim serijama "Banjica" i "Bolji život".

- Imao sam sreću da u razmaku od tri godine snimim dve veoma popularne serije. "Banjica" je bila ozbiljna dramska serija, a onda je došao humoristični "Bolji život". Zadovoljio sam princip da ne budem glumac jedne uloge nego da sa podjednakim uspehom igram u svim žanrovima. Trajanje je u našem poslu najvažnije, a ne prolazna popularnost i uspeh - smatra Bekjarev, koji i danas igra sa jednakim poletom.

Prošle godine obilježio je pet decenije bavljenja glumom, a zajedno sa Svetlanom Bojković 1968. ušao je na vrata Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gdje ih je dočekao čuveni Bojan Stupica.

- To je bilo bajkovito vreme, jer smo moje kolege i ja tada slovile, pa čak i do dana današnjeg (iako smo svi penzioneri) za Bojanove bebe. Stupica je bio vizionar, napravio je taj rez, smenu generacija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje je bilo najbolje ne samo u Jugoslaviji nego i u Evropi - prisjeća se glumac.

Priznaje da je imao privilegiju da uči od pravih znalaca pozorišne umjetnosti.

- Srećan sam što sam došao u takvo pozorište koje je imalo velikane kao što su bili Branko Pleša, Stevo Žigon... Svi mi mladi glumci koji smo tada stigli imali smo praktično još jednu školu glume - priča Bekjarev.

Sa "Sumnjivim licem" Bekjarev se sretao i ranije, a posebno pamti televizijsku verziju iz 1990. godine, kada je tumačio Jerotija Pantića.

- To je bila jedna od mojih najboljih televizijskih uloga. Serije se pamte, ali u dramama mi uvek ostavljamo mnogo više traga. Jerotija sam igrao i u pozorištu u Kruševcu. Mnogo volim i cenim Nušića i smatram ga genijalnim piscem. Kao profesor na Akademiji obavezno sam sa studentima radio celovečernju predstavu po njegovim tekstovima - priča glumac, koji u novoj pozorišnoj verziji igra Žiku.

Priznaje da nije mnogo upućen u pozorišni život Republike Srpske, ali kaže da će se rado odazvati pozivu za gostovanje sa svojom novom predstavom.

Strah od velike sale

- Imao sam utisak da su svi došli na premijeru "Sumnjivog lica" da nas dočekaju na nož, ali su iz sale izašli oduševljeni. Priznajem da sam se bojao te velike sale. Predstava je baš odjeknula, dobili smo ogromne aplauze. Već imamo pozive za gostovanja i van Srbije - kaže Ivan Bekjarev.

Političari i pozorište

- Ne znam koliko pozorište može da menja, ali sam siguran da oplemenjuje svet. Ali to naši političari neće nikada shvatiti, jer stalno smanjuju budžete za kulturu, zaboravljajući da ona daje narodu ono što se nikakvim novcem ne može nadomestiti - smatra Ivan Bekjarev.