Znatno skuplja industrijska struja kod nas, objašnjavaju stručnjaci, zaostavština je socijalizma, kada se na taj način pokušavala „obeshrabriti" privatna preduzetnička inicijativa. Poslovna zajednica u Srpskoj sada traži da se, ukoliko uskoro dođe do promene cenovne politike, što su već najavili iz "Elektroprivrede RS", cena za velike potrošače izjednači sa cenama u domaćinstvima!

Analitičari iz oblasti energetike ističu da bi se vrlo lako moglo desiti da, nakon što je liberalizovano bh. tržište električne energije, privredni subjekti otkažu ugovore sa dosadašnjim dobavljačima, ukoliko im oni koji dolaze sa tržišta EU ponude povoljnije uslove.

Narodno blago

Pero Ćorić, analitičar za energetiku i direktor sektora granskih udruženja u Privrednoj komori RS, ocenjuje da bi cena struje za industriju trebalo da bude bar na nivou one koju plaćaju domaćinstva.

- Električna energija bi trebalo da bude prednost naših firmi. To je naše narodno blago koje bismo trebali iskoristiti da razvijamo domaću privredu. Smatram da ne treba težiti ka tome da struju izvozimo kao robu, nego da je ukalkulišemo u krajnji proizvod i tako je izvozimo po još većoj ceni - istakao je Ćorić.

Kako kaže, nema sumnje da je visoka cena struje zaostavština iz nekih prošlih vremena, što nije karakteristično samo za RS, nego i Srbiju i još neke zemlje.

- Kroz jeftiniju struju za domaćinstva, na neki način se kupuje socijalni mir. Međutim, mislim da se to često i zloupotrebljava. Električna energija je, uslovno rečeno, toliko lep energent, da bi se trošio u domaćinstvima po jeftinoj tarifi za grejanje, zagrejavanje bazena... To se još može tako raditi jer nam je privreda na niskom nivou. Ukoliko bi se industrija razvila, što nam je svima cilj, pitanje je koliko bismo imali električne energije - istakao je Ćorić.

Subvencije

On je dodao da bi oni koji više troše i imaju kontinuitet u potrošnji trebalo da dobiju određene popuste i subvencije, ali da se dešava suprotno.

- Vi znate da će neka firma za mesec potrošiti određen broj kilovat-sati, za razliku od domaćinstava gde nikada ne znate kolika će biti potrošnja - rekao je Ćorić.

Predsednik Udruženja poslodavaca RS Saša Trivić istakao je da kod nas postoje dve industrijske struje. Jedna je za one potrošače koji je kupuju na trafostanici, a koju sami održavaju, te im je "Elektroprivreda RS" zauzvrat smanjila cene. Druga, značajno skuplja, je za velike industrijske potrošače.

- U ovom drugom slučaju krajnji kupac plaća duplo skuplje od, na primer, domaćinstava. To nije realno i čak bi trebalo biti obrnuto. Imamo određena obećanja iz "Elektroprivrede RS" da bi sada, usled promjena cena struje za domaćinstva, ona mogla da bude smanjena za industriju. Upravo nerealno niska cena za domaćinstva, do sada je pokrivana iz visokih računa koje su plaćali privrednici - dodao je Trivić.

Struja u EU duplo skuplja nego u SAD

U dokumentu Evropske komisije iz prošle godine, navedeno je da se jaz u troškovima za energiju između Evrope i njenih vodećih trgovinskih partnera, produbio i da su cene struje za industriju u Evropskoj uniji duplo više nego u SAD i za 20 odsto više nego u Kini. Evropska industrija upozorava na to da zbog visokih cena električne energije gube na konkurentnosti, a iz Brisela poručuju da su isporuke struje u Evropi znatno pouzdanije nego van evropskog bloka.