Prije godinu i po Aleksandar Pandurević završio je Fakultet bezbjednosti u Beogradu.

Svaki dan predstavlja mu i nadu da će naći posao u struci, a do tada ne libi se da prihvati bilo kakav sezonski rad.

- To je jedini način da zaradim, nije mi bilo teško ništa, ovo je jedan od 10 do 15 poslova koje sam radio u životu, tako da se ne žalim. Korektna je ekipa radnika, uslovi su sasvim dobri.Trenutno sam u poziciji da ne mogu puno da biram, prihvatam to što mi se nudi i smatram to kao neku šansu, dok mi se nešto konkretno ne ostvari - kaže Pandurević.

Isto zvanje kao i Aleksandar i visoku stručnu spremu ima i njegov kolega Nikola Krezović koji mu se pridružio u ovim sezonskim poslovima kako bi popunio kućni budžet.

- Јa sam već duže u poslovima ove prirode, nije problem nikakav. Nije mi teško, ali činjenica je da bi trebalo da ima mnogo više prilika i mogućnosti da se mladi zapošljavaju poslije završetka fakulteta - navodi Krezović.

I srednjoškolci su iskoristili vrijeme raspusta kako bi obezbijedili džeparac za izlaske, ali i za novu garderobu i knjige za školu.

- Ovdje sam pet sedmica, na raspustu sam pa mogu da radim i zaradim za sebe, za grad, izlaske i druge stvari - priča Bogdan Karać, učenik Gimnazije.

Na poljoprivrednom gazdinstvu Mladena Lazića pored stalnih angažovano je i 40-tak sezonskih radnika, uglavnom mladih.

Zadovoljan je koliko su odgovorni na poslu koji nije lak, pogotovo što mnogi nisu imali dodira sa radovima u polju.

- Radno vrijeme je od osam do deset sati, mogu da zarade dobre dnevnice i da egzistiraju i ulaze u nove radne pobjede, sa 18,19 ili 20 godina nauče da treba raditi, a ne da provode vrijeme samo za kompjuterom i telefonom - rekao je Lazić.

Ko hoće da radi i zaradi može naći i posao, a ovi mladi ljudi primjer su da nije ništa sramota raditi bez obzira na znanje i zvanje koje imaju.