Slučaj je prijavio nadležnim institucijama, čak je pokrenuo inicijativu da se ime njegovog oca, zajedno sa drugim preminulim građanima Bosne i Hercegovine izbriše sa biračkog spiska. Uzalud.

- To uvek ukazuje na mogućnost neke malverzacije nečasnih radnji od određenih ljudi jer znamo – ipak živimo u BiH gde veliki broj ljudi traži lakši način da dođe do pozitivnog rezultata - rekao je Pleše za ATV

Za sve je kriva, kaže, Agencija za identifikaciona dokumenta. Tamo priznaju apsurd i tvrde da “slučaj Plešo” nije jedini. Direktor Edim Nesimi ipak tvrdi da je IDDEEA samo poslednja karika u lancu i da Centralnoj izbornoj komisiji šalju spiskove koje dobiju od nadležnih MUP-ova.

Tvrde da nisu on vlasnici podataka i da nemaju pravo da ih menjaju. Pogrešio je, kažu, neko pre njih, a oni prepisali grešku.

- Matični uredi evidentiraju činjenicu smrti. Nakon što je evidentiraju oni su dužni da proslede obavest o smrti nadležnom organu MUP, a MUP kao vlasnik podataka unosi taj podatak, u stvari – menja status - rekao je direktor Agencije za identifikaciona dokumenta evidenciju i razmjenu podataka BiH (IDDEEA) Edim Nesimi.

Ažuriranje je u tom slučaju itekako neredovno. Zbog toga su, tvrdi Nesimi, nadležnim MUP poslali poziv da budu brži. Ni građani nisu najsvetliji primer ažurnosti, tvrde u banjalučkoj gradskoj izbornoj komisiji.

- Recimo, konkretno – lice je preminulo i dobili smo informaciju, usmeno. Lice je preminulo u inostranstvu i onda je prošao niz godina. Neko od članova porodice, tek kad je imovinski postupak – odnosno sve procedure koje o nasleđivanju se provode po smrti tog lica – onda tek, lično i pojedinačno, preduzima i donosi određene i potrebne dokumente za lice koje je preminulo - rekla je predsednik Gradske izborne komisije Banjaluka Nada Batinar.

Da nije problem samo u ažuriranju podataka pokazuju i nedavne akcije MUP Srpske u Derventi i hapšenja matičara zbog fiktivnih biračkih spiskova.

Više birača nego stanovnika

Koliko su nesigurni podaci u biračkim spiskovima pokazuje i apsurd da u Republici Srpskoj ima više birača nego stanovnika čiji je broj utvrđen na popisu iz 2013. godine – i to za 3.308. Razlika je drastičnija kad je u pitanju birački spisak utvrđen za referendum o Danu Republike. Tako ispada da na referendum može da izađe 9.024 više birača nego što je stanovnika.