Goražde im, naime, pruža, ne samo posao nego i bezbednost i bolju budućnost za njihovu decu.

Svi hrle u Goražde, jer taj je mali bosanskohercegovački grad svoevrsni gastrbajterski raj, piše Al Jazeera.

Za rata je bio teško pogođen, ali posle je počeo obnavljati razrušenu infrastrukturu i ekonomiju, te vraćati nekadašnji status jedne od najrazvijenijih opština u državi. Danas beleži ekonomski napredak, zahvaljujući dobroj saradnji lokalnih vlasti i privatnih firmi kao dobitnoj kombinaciji.

Sve za bolju budućnost

U Goražde su iz Stranjina kod Zenice doselili i Mahira i Asim Genga ostavivši iza sebe i kuću i porodica i prijatelje. Danas su podstanari, ali to ih ne muči previše, jer su bili očajni u nakani da pronađu posao i sinu Ameru (9) osiguraju bolju budućnost.

Bilo im je teško, radili su puno, a dečak je samostalno odlazio i dolazio iz škole, učio i sam pisao zadaću. Turbulentan period je iza njih, uspostavili su kontakte i nova prijateljstva, promenili tri stana i još uvek žive u podstanarima.

Obaveze ne dopuštaju česte odlaske u rodni grad, ali se trude da u vreme odmora i školskog raspusta odu u dužu posetu. Kažu da nikada nisu zažalili što su odlučili započeti život daleko od poznate sredine.

- Ono što te drži na nekom mestu je bezbednost, redovna plata, zdravstveno osiguranje, sretno dete, a sve to su nam Prevent i Goražde pružili. Budala živi gde se rodio, a pametan gde mu je bolje - kaže Asim.

Porodica Genga nije jedina. Puno je njihovih prijatelja koji su takođe prošli isti put, ali iz Goražda danas ne bi otišli.

Gubitak osećaja beznađa, te povratak nade u bolju budućnost onde su pronašli i Slobodanka i Stefan Tošić, majka i sin koji u Prevent svaki dan na posao putuju iz 20 kilometara udaljenog Čajniča.

Ekonomija ne poznaje granice

Slobodanka je nakon niza godina ostala bez posla, kao majka dvoe dece koje više nije imala kako uzdržavati.

- Ne znam ni sama kako smo sastavljali kraj sa krajem, radila sam za dnevnice, brala maline, deca su bila mala, sadila sam vrt da bismo se mogli prehraniti - priča Slobodanka koja je danas radna kolegica u Preventu svom 24-godišnjem sinu.

Osim što kompanije u Goraždu rešavaju problem nezaposlenosti, njihovi radnici su primer da etničke i verske podele na radnom mestu ne postoje. Ekonomija ne poznaje granice, kažu radnici, koji obnavljaju preratne veze.

- Za mene nikakva granica ne postoji. I pre rata sam radila sa muslimanima. Danas kada u gradu sretnem svoje bivše kolege, verujte mi, presretna sam. Puno mi je srce kada se setimo zajedničkih i sretno provedenih dana - priča Slobodanka koja je i sina odgajala tako da mu nikada ne smeta ono što je od njega drugačije.