I zna da šta god da mu je – proći će. Ivan Jušković, elektroinženjer po struci u duši zaljubljenik u prirodu, zna da je hrast, sveto drvo starih Slovena, drvo sa najjačom energijom u prirodi, jednostavno – ljekovito.

Drvo jake energije

– To znam jer sam lično mogo puta izlečio sebe, znam i po drugimm ljudima koji koriste energiju hrasta ali znam i jer sam radio eksperimente – kaže. – Merili smo u podnožju planine Rtanj elektromagnetno zračenje biljaka. Primjera radi, trava koja klija iz zemlje ima zračenje od 5 do 10 volti, mobilni telefon zrači u negativnom smislu minus jedan, a zračenje hrasta je čak 72 volta! Zamislite koliko je njegova energija jaka i moćna. Zato sam se zaljubio u snagu hrasta.
Ivan nije samo statični zaljubljenik u hrast i prirodu. On se svim silama trudi da pomogne hrastu, koji se nemilice sječe po Srbiji, da ponovo izraste, da preplavi naše padine i vrati harmoniju i zdravlje u naše okruženje. Lično je zasadio oko 5000 hrastova i ako bi se gledlao kroz priču da je svako drvo koje zasadimo naše dete, onda je Ivan stvarno srećan otac. Sam, ipak, ne može toliko da postigne kao udružen. Zato je osnovao Družinu hrastova, koja okuplja ljude pune ljubavi i rješenosti da ljubav prošire i konkretno nešto učine za svoje okruženje i planetu. Gdje god mogu i kad god mogu, oni sade mladice hrasta ubeđeni da hrast vraća zdravlje među ljude jer im daje ljubav,energiju i harmoniju.

Mladice oplemenjuju

Družina hrastova svake godine posadi na hiljade mladica hrasta. Okupe se, najčešće u Nišu, odakle je Ivan, uzmu ašove u ruke i sade, smeju se, teše jedni druge i rešavaju usput sve životne probleme koji ih zadese. To su prijatna druženja, gde se razmjenjuje energija između ljudi i mladica. A mladice hrasta imaju izuzetno jaku energiju, kažu, najjaču.

– Hrastove mladice – veli Ivan – imaju moćnu energiju klijanja. Najmoćniju u prirodi.
Zaljubljen u hrast Ivan je izmislio i najbrži način klijanja sadnice. Za mjesec dana njegovom inovativnom metodom izraste sadnica hrasta. On dijeli mlade biljke i uči decu po školama da sade drveće i da se o njemu kasnije, brinu.

– Zar ima ičega ljepšeg od toga da djete raste zajedno sa drvetom – kaže on. – Djete posadi drvo i onda zajedno rastu. Nema ljepše stvari nego posmatrati taj proces.

Djeca, naravno, ne prihvate odmah da sade drveće. U početku se bune, negoduju, hvataju krivine.

– Bio sam u gimanziji u Nišu i odjeljenje samo što me nije pregazilo kada sam im rekao da ćemo ići da sadimo hrastove, ali kada su počeli da sade, kada su osetili energiju hrastovih mladica, postali su pitomiji i mekši. Mladice hrasta uticale su na njih i oplemenile ih.

Ivan i Družina hrastova uče ljude da obnavljaju prirodu i da prave svoje šume. Daje im besplatno mladice hrasta. Svi oni koji zasade bar jedan hrast postaju – umjetnici života. A da bi se zasadio hrast, ne mora da se ide daleko u šumu. Može da se zasadi blizu kuće, na samo pet, šest metara. Domaćinu i njegovoj porodici obezbjediće hranu, uvjek će imati badnjak i lijek jer je kora ljekovita, a darivaće ljubav, energiju, snagu, moć, dugovječnost i zdravlje. Uz sve to debeli hlad i predivan prizor.

Originalno

Ivan je osmislio izuzetno jednostavnu i originalnu metodu klijanja: napravi mladicu hrasta, ili bilo koje druge biljke koja klija iz ploda, za mjesec dana. U jesen, kad žir sazri, nađe se zdrav žir, bez oštećenja, rupica i ne smije da bude lagan. Žir se posadi oko sanitmetar ispod zemlje. Iznad žira se stavi plastična cijev, a pored nje se zabije kočić za koji se veže ta plastična cijev da je vjetar ne bi odneo. Tako se postigne efekat staklene bašte, žir je zaštićen od hladnoće i vjetra, a odozgo, kroz cijev mu dopire sunce i raste veoma brzo. Najvažnije, ispod zemlje se tako formira lijep, razgranat korijen.