Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) je od 1. jula 2016. godine počela s primenom negativnih kamatnih stopa na depozite s ciljem podsticanja većeg plasmana kredita stanovništvu i privredi, piše Faktor.ba

Bankarski sektor u BiH visoko je likvidan i banke obiluju velikom količinom novca, koji predstavlja depozite građana. Sa druge strane, banke ne žele dati kredite u većem obimu privredi pravdajući se da je “teška ekonomska situacija” u zemlji.

Istovremeno, godinama se snižava kamatna stopa na depozite građana. Praksa banaka je bila da viškom novca kupuju entitetske vrednosne papire i da tako ostvaruju prinose od kamata.

U praksi, negativna kamatna stopa podrazumeva da će komercijalne banke plaćati za sve viškove iznad obaveznih deset posto, kolika je kvota za rezerve koje banke čuvaju u CBBiH.

Potez Centralne banke BiH dolazi kao posledica promena u bankarskom sektoru na globalnom i regionalnom nivou poslednjih godina.

Guverner CBBiH Senad Softić izjavio je da su izmene dugo planirane te da su bile neophodne zbog uočenih ranjivosti kod određenih banaka.

– Bankarski sistem u celini čini se visokolikvidnim, ali primetna je značajna razlika između ugovorene i preostale ročnosti, kao i određene ranjivosti kod pojedinih banaka koje su posledica višegodišnjeg pogoršanja u kvalitetu aktive uz značajnu prekograničnu izloženost banaka i povezanost sa javnim sektorom – rekao je Softić.

Nema turbulencija

Iz Centralne banke BiH navode da iskustvo Evropske centralne banke pokazalo da negativne kamatne stope nisu potakle komercijalne banke na povećanje cena usluga te da se sličan efekt očekuje i na tržištu BiH.

– U Centralnoj banci su rađene pažljive analize kako se ne bi postavila nerealno visoka stopa obavezne rezerve koja bi banke dovela u situaciju da ne mogu ispuniti propise CBBiH, ali koja bi, istovremeno, polučila željene rezultate – naveo je Softić.