Oni koji boluju od visokog pritiska, imaju povišen holesterol u krvi, šećernu bolest ili puše, pate istovremeno i od oslabljene cirkulacije, što se najviše oseća na nogama i rukama.

To je zato što je u osnovi ovih bolesti - arterioskleroza, hronično degenerativno oboljenje koje je uzrokovano taloženjem masnih materija u zidovima arterija i formiranjem kalcifikacija.

Sve to dovodi do sužavanja promera krvnih sudova i oslabljenog protoka krvi kroz njih, a samim tim i do "trpljenja" tkiva i organa koje ti krvni sudovi snabdevaju. Još opasnije od večito hladnih ruku i nogu mogu da budu posledice arterioskleroze, kada ona zahvati sve krvne sudove u telu, a najčešće krvne sudove vrata koji vode krv do mozga, same moždane krvne sudove, krvne sudove srca, aortu, sudove trbušnih organa, a naročito krvne sudove nogu.

Profesor dr Miroslav Marković, vaskularni hirurg iz Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da arteriosklerotska, odnosno ishemijska bolest donjih ekstremiteta ima četiri stadijuma:

- Prvi je asimptomatski sa prisustvom blagih tegoba koje nisu izrazite, a javljaju se u vidu zamora nakon dužeg hoda, osećaja punoće u nogama ili blagog trnjenja. U drugom stadijumu javljaju se takozvane klaudikacione tegobe odnosno bolovi, ukočenost i grčevi u mišićima nogu nakon kraćeg ili dužeg pešačenja. Pri pojavi ovih tegoba pacijent mora da stane, da se odmori i tek nakon perioda odmora produži dalje.

Upravo u ovom stadijumu neophodno je, kaže dr Marković, postaviti ispravnu dijagnozu, jer se tegobe najčešće mogu zameniti sa reumatskim smetnjama, a sa neadekvatnom terapijom bolest će samo dalje da napreduje. Još dok su bolovi prisutni samo za vreme hodanja bolest se može lečiti neoperativnim metodama, ali je osnovna pretpostavka da bolest bude prepoznata. Nažalost, što zbog neprosvećenosti stanovništva, što zbog neadekvatne dijagnoze, bolest često napreduje do trećeg stadijuma, a to je pojava bolova u mirovanju.

- Pacijent ima bolove i dok sedi, leži, a tipična je pojava noćnog bola, koji budi bolesnika i onemogućava mu san. On noći provodi sedeći u postelji sa spuštenom nogom pored kreveta i tako dočekuje jutro kada zaspi iscrpljen bolovima. Ukoliko se i u ovom stadijumu ništa ne preduzme, bolest ulazi u završnu fazu, a to je pojava gangrene - upozorava dr Marković.

Da bi se to sprečilo, naglašava on, najvažnije je otkriti bolest pre nastupanja trećeg stadijuma i započeti tretman lekovima.

- Potrebno je napraviti kvalitetan klinički pregled koji podrazumeva procenu cirkulacije ekstremiteta na osnovu prisustva ili odsustva pulsacija arterija na tipičnim mestima na nogama, koja su lako dostupna pregledu bez ikakvih aparata. Potom je potrebno uraditi i ultrazvučni, pregled cirkulacije kojim se stiče detaljnija predstava o vrsti, stepenu i lokalizaciji oštećenja arterijske cirkulacije - kaže dr Marković.

Početak lečenja podrazumeva odbacivanje loših navika, i uspostavljanje higijensko-dijetetskih mera. Tek na kraju, jer njihova uloga zaista nije presudna, postoje medikamenti koji se propisuju kao dopuna ovom higijensko-dijetetskom režimu i koji imaju zadatak da delimično poboljšaju kvalitet cirkulacije i eventualno spreče razvoj nekih od mogućih komplikacija.

KAKO POBOLjŠATI ZDRAVLjE KRVNIH SUDOVA?

DA bi se zaštitili krvni sudovi, najpre treba prekinuti sa lošim navikama.

BEZ CIGARETA:

Prestankom pušenja bolest se zaustavlja ili se značajno usporava njena progresija.

ISHRANA:

Neophodna je i adekvatna ishrana, što znači - bez prekomernih masnoća i slatkiša.

AKTIVNOST:

Savetuju se svakodnevne vežbe hodanja do granice bola.

TELESNA TEŽINA:

Ukoliko se radi o gojaznim osobama potrebno je postepeno smanjenje telesne težine.

DODACI ISHRANI:

Savetuje se i redovna primena bioflavonoida u vidu dodataka ishrani. Bioflavonoidi su prirodna jedinjenja izolovana iz biljaka, sa brojnim blagotvornim efektima na organizam. Pouzdano je dokazano da bioflavonoidi, moćni antioksidansi, pozitivno utiču na oštećenu funkciju kapilara i vena. Oni smanjuju viskozitet krvi i povećavaju elastičnost eritrocita, čime se ubrzava protok krvi, stimulišu pojavu novih funkcionalnih kapilara, i usporavaju arteriosklerozu smanjenjem nivoa lošeg holesterola. Brojne studije su pokazale da bioflavonoidi imaju antitrombotska svojstva. Najpoznatiji i najispitivaniji bioflavonoid je dihidrokvercetin, koji se dobija iz biljke sibirski ariš.