Te 2014. godine, Hana je stigla u Njemačku s jednostavnom željom da zaradi novac i kupi sebi džipa. U BiH je imala frizerski salon, ali ga je zatvorila kako bi se upustila u avanturu rada u inostranstvu.

Kada je odlazila od kuće, rekla je majci: “Daj mi kartu u jednom pravcu, ja se ne vraćam.” Majka joj je, međutim, dala novac za povratak, govoreći:

– Ne znaš na šta ideš tamo, evo da možeš da se vratiš. Tamo mnogo lažu.

Dolaskom u Nemačku, Hana je doživjela šok. Očekivala je da služi jednog čovjeka, ali ju je dočekala situacija u kojoj je i nju i tog čovjeka služila neka druga žena. Nije znala ni jezik, niti je imala ikoga ko bi joj pomogao da se snađe. Strah i trema su je obuzeli, ali se nije mogla vratiti, jer je sebi obećala da će uspjeti.

– Ništa mi nije bilo jasno, pitala sam se gdje sam došla. Onda smo otišli u jedan restoran koji je držao jedan čovjek sa Kosmeta, ta žena je prevodila, jer ja nisam tad znala ni riječ Njemačkog. Tamo je bio čovjek, koji je ponudio da o njemu dok ne umre, jer nije bio u dobrim odnosima sa djecom, a nije želio u starački dom, a zauzvrat da me oženi da bih dobila papire. I uz to je rekao da će mi ostaviti sve što ima. Ovaj naš čovjek mi je rekao da je nekada bio veliki gazda. U tom momentu mislim da je imao 88. godina, a ja 50 – započinje priču Hana za YT kanal “Auslenderi”.

Hana je bila zatečena i u dilemi: “Kuku, šta će meni familija reći? Ali kako drugačije da ostanem u Njemačkoj? Imam 50 godina, kad ću penziju zaraditi?”

Čovjek ju je uvjeravao da se neće pokajati.

– Imam svašta, nećeš se pokajati – rekao joj je. Hana ga je pitala: “Šta ja imam od toga osim papira?” Na to je on odgovorio: “Oči u oči, interes moj, interes tvoj… Služi me dok sam živ, vjenčaću te, dam ti papire, daću ti sve što imam.”

Kako je Hana imala kredit u BiH, čovjek joj je dao 5.000 evra u ruke i rekao: “Idi u Bosnu i plati to.” Njen dug je iznosio 3.000 evra, a on joj je dao 2.000 više. “Tad sam shvatila da je ozbiljan. Otišla sam u Bosnu, isplatila kredit i vratila se kod njega,” prisjeća se Hana.

Hani je početak u Nemačkoj bio težak, ona je vremenom naučila jezik, pronašla dodatne poslove i polako se osamostalila. Danas, nakon mnogo truda i odricanja, Hana je uspjela da se snađe u Njemačkoj. Iako su prvi koraci bili teški, uspjela je da prevaziđe strahove i izgradi novi život u zemlji koja joj je u početku bila potpuna nepoznanica.

– Njemačka mi je dala sigurnost i mir, ali cijena koju sam platila bila je visoka. Ipak, ne žalim – zaključuje Hana.

– Nije mi bilo pravo, dolaziš u kuću kod Švabe, ne znaš jezik, ne poznaješ ga, prvo me bilo strah, imala sam svoju sobu, a uveče obavezno zaključam… Bio je težak, tamo su svi teški.. Kaže on meni idi u mesnicu da kupim nešto gotovo za jelo, ja ne znam ništa…. Komšija dolazio i njegova žena pomogli mi oko jezika a on govori drugačije nego oni u Berlinu što pričaju čist njemački, sve nešto hš, hš… Šta me hašaš, mislim se. – priča Hana.

Starac od osamdeset i kusur za kog se udala imao je tri odrasla sina a tek kad je umro kod notara se saznala da ima i četvrtog odnekud.

Kad je on umro, seli smo za sto njegova djeca i ja i ja im kažem: Recite ako sam uzela nešto što ne pripada meni, nisu mi ništa uzeli… Iako je imao osamdeset i neku, dosta je bio pokretan, dosta su putovali zajedno.

Nisam mu bila rob, sve čovjek sam radio, nisam ga ja kupala, on je sam sve to, ja sam doručak, ručak, večeru, operem, opeglam, ali sam ga prvi put okupala kad je umro, a najveći sam strah oduvijek imala od mrtvaca.. od mrtvih ljudi.

Čvrsto planira da se tokom 2025. vrati kući u BiH  jer sad ima penziju, kad se na onu od Nijemca doda i njena, biće to dosta, prenosi Stil.