Bračni par Milisav i Mirjana Tomović iz Han Pijeska, već 18 godina nadljudskim naporima pokušavaju da zaustave propadanje ove opštine u Srpskoj. U toj borbi neprestano nailaze na prepreke, kako u lokalnoj vlasti, tako i kod samih meštana, "potonulih" u brige i beznađe.

Sa fakultetskim diplomama i velikim radnim i životnim iskustvom u gigantima bivše Jugoslavije, došli su da žive i rade u Han Pijesak. Otvorili su firmu, sagradili poslovne objekte i kuću, sami obezbedili sve uslove za život i rad, pribavili sve dozvole, asfaltirali put i uredili okolinu. Preduzeće "Tomi-Derma" dobilo je mnoga priznanja za rad i odnos prema životnoj sredini, a uvršteno je i u najuspešnije firme u BiH.

"Kad sam se vratio u Han Pijesak, zatekao sam neuređen grad uz rasprodaju državnih preduzeća u bescenje. Za nekoliko godina sve je rasprodato i prestalo da radi, a novi pogoni nisu izgrađeni, ni nova radna mesta otvorena. Ljudi su ostali bez posla, perspektive i nade u bolje sutra. Han Pijesak je ostao slepo crevo Republike Srpske, interesantan vlastima samo zbog šume".

Godinama su o svom trošku izdavali "Informator" sa temama iz realnog života, u cilju edukacije i bolje informisanosti građana ove i drugih opština regije i delili ga lično.

"Danas su ljudi osiromašeni i psihički ubijeni, jer mladi odlaze, a izabrani predstavnici vlasti smatraju da pomoći i rešenja za ovo mesto nema, sa čime se nikad nisam slagao. Stotine mojih sugrađana otkad sam se vratio, obraćalo mi se za finansijsku pomoć. I pomagao sam. Ali, smatram da je to samo trenutno rešenje. Zato sam pokušavao da im obezbedim uslove za posao uz nove investicije", priča Milisav.

Kako bi pronašli prave mogućnosti, o svom trošku su obišli 13 zemalja u Evropi, ušli u mnoge institucije i organizacije i sa njima uspostavili kontakte i razgovarali šta bi to zajednički mogli učiniti za ovo mesto.

"Tako smo od jedne regije iz Austrije dobili poziv da 30 naših ljudi raznih delatnosti dođe kod njih i mesec dana rade u njihovim preduzećima i institucijama, kako bi se osposobili da ono što vide primene kod nas. Pored toga, nameravali su da pošalju svoje stručnjake, kako bi na licu mesta u konkretnim situacijama dali sugestije i savete", navodi Tomović.

Dodaje da je upravo tu nastao problem, jer nije bilo dovoljno interesovanja kod ljudi iz Han Pijeska, a ni kod političkih predstavnika i lokalnih vlasti.

"To pokazuje odnos prema znanju i svemu što je novo. Čak je bilo razgovora o međudržavnom projektu u kojem bi učestvovali Austrija, Srbija i BiH. Interes za taj projekat je postojao u Austriji i Srbiji, ali ne i u BiH, jer se do nadležnih nije moglo doći".

Milisav kaže da Han Pijesak ima veliki potencijal za drvnu industriju i turizam, ali se za nešto takvo prvo moraju stvoriti pretpostavke i obezbediti prateći sadržaji, za šta do sada nije bilo interesovanja i podrške ni lokalnih ni vlasti Republike Srpske.

"Han Pijesak polako nestaje. Od 2.500 ljudi ove opštine, oko 800 je zaposlenih, 800 penzionera i 550 nezaposlenih, 50 srednjoškolaca, 200 učenika osnovne škole, 15 predškolaca i stotinak ostalih. Pojedinci koji se bore za vlast, ne bore se da bi obezbedili narodu i ovom mestu izvesniju budućnost, već za položaje i primanja koje ti položaji nose. Ponekad se, nakon svih napora, zapitamo: Kako pomoći nekome koji to neće", kaže Tomović.