Katastrofalne poplave koje su pre tačno godinu dana pogodile BiH i Srbiju odnele su 80 ljudskih života, a svoje domove morale su da napuste stotine hiljada građana!
Bilans štete nastale na objektima i infrastrukturi samo u BiH procenjuje se na više od četiri milijarde maraka, dok je u Srbiji neznatno niža.
U maju prošle godine pod naletom podivljalih reka u BiH su nastradale 23 osobe, u Srbiji 57, a stotine hiljada ljudi pred vodenom stihijom pobeglo je iz svojih domova.
Hiljade kuća oštećenih u vodi nikada više neće poslužiti za stanovanje jer ih je nemoguće popraviti, a ogroman broj njih i dalje čeka na početak sanacije, najčešće zbog nedostatka novca.
Pokrenuta klizišta
Voda je za samo nekoliko dana potopila cele gradove, a najteže su pogođeni Šamac, Doboj, Maglaj, Banjaluka, Orašje, Domaljevac, Odžak, Brčko, Derventa, Tuzla, Prijedor, Travnik, Janja, Bijeljina, Zenica, Živinice, Vareš, Zavidovići, Ključ, Čelinac... Trideset opština u Republici Srpskoj i 22 opštine u Federaciji BiH pretrpele su ozbiljne štete, a u još 31 opštini pokrenula su se klizišta.
Prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, u poplavama je prošle godine godine svoje domove napustilo gotovo 90.000 građana u BiH iz 43.000 stambenih objekata. Bujice i klizišta srušili su blizu 2.000 kuća, a više od 1.500 osoba je i nakon povlačenja vode ostalo u privremenom smeštaju.
- Najviše su stradali građani, privatni sektor, porodična mala, srednja i velika preduzeća, kao i poljoprivredni proizvođači. Šteta u Srpskoj procenjuje se na 966 miliona evra, u FBiH je procenjena na 1,04 milijarde evra, a u Brčkom na približno 30 miliona evra. U Srbiji je šteta procenjena na oko 1,7 milijardi evra. U poplavama u ovoj zemlji potpuno je uništeno 485 kuća - navodi se u analizi koju je sačinila Delegacija EU u saradnji sa lokalnim vlastima za potrebe Svetske banke na donatorskoj konferenciji održanoj u Briselu 16. jula prošle godine.
Iako svi ovi podaci govore o velikim razmerama štete, samo su građani koji su spasavali gole živote ti koji znaju kako im je bilo od 14. do 19. maja kada su im reke Bosna, Sava, Vrbas, Drina i druge ušle u dnevne boravke, spavaće i dečje sobe, kada su ostali bez igde ičega. Neki od njih nisu spasli ništa osim onoga što su imali na sebi, a drugi su nešto predosetili pa su lične predmete odneli na gornje spratove ili kod rodbine.
Konvoji pomoći
- Ništa od onoga što smo celog života sticali nismo uspeli da spasemo. Nije bilo vremena. Nismo ni slutili da će se tako nešto desiti! Prošli smo pakao, ali se nadamo da se nešto ovakvo neće ponoviti. Kad se setim samo prvog dana i onog stravičnog šuma vode koja ide oko nas, a mi nemamo kuda da pobegnemo, sva pretrnem. Ne znam kako bismo ponovo preživeli tako nešto - ispričala je jedna od žrtava poplave iz Šamca.
Posle prvobitnog šoka i spasavanja golih života sa svih strana počela je da stiže pomoć. Konvoji iz 55 zemalja dovozili su hranu i vodu, lekove, bebi-opremu, gaderobu, nameštaj i drugo. Volonteri su danima dolazili iz svih krajeva da pomognu da se iz kuća iznese uništeni nameštaj i izbaci blato, spreči širenje zaraze. Vaučeri za obnovu i izgradnju u Srpskoj pomogli su građanima da saniraju štete i koliko-toliko obezbede uslove za život.