Gradeći u uređujući konak nosio se mišlju da to bude neka vrsta Doma za stare, ali, verovatno, nije ni slutio da će kao penzioner biti jedini takav stanar ovog lepog zdanja.

Sjaj konaka ove bogomolje, međutim, već na prvi pogled daleko je iznad unutrašnjosti u kojoj penzionerske dane provodi bivši episkop, koji je često u javnosti označavan kao ljubitelj luksuza, a njegova rezidencija nazivana je "Mali Versaj". Od svega toga danas nema ni traga ni glasa, prenosi BN televizija

Dnevni boravak tog arhijereja SPC opremljen je nameštajem koji odgovara solidnom smeštaju "običnih" penzionera u nekim od pristojnih staračkih domova. Jedan od takvih domova, nedavno otvoren, recimo u Vukovom Tršiću, kod Loznice, znatno je po opremljenosti ispred novog doma vladike Vasilija (Kačavende).

Vladika goste prima u središnjem delu svog novog kutka, opremljen nameštajem koji ima svaka kuća koja pripada "srednjoj klasi" stanovništva, a tu je i spavaća soba, koja je daleko, daleko ispod opremljenosti one koje je koristio dok je bio na tronu i takvih kutaka je mnoštvo u bogomoljama koje je podigao u bogomoljama eparhije zvorničko-tuzlanske.

Samo saloni i sobe u manastiru Tavna, urađeni u njegovo vreme, su "Beli dvor" za prostor koji on koristi na drugom spratu konaka. Nema ni zlata ni pozlata, na zidovima tek poneka slika, a pretežno su prekriveni raznim reprodukcijama, što je sasvim suprotno od onog što je ostavio iza sebe, pored ostalog, u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog gde je stolovao godinama, pošto je podigao tu bogomolju u centru Bijeljine.

"Vazda sam govorio da sve što radim neću odneti u grob, a evo, kao što se vidi, meni je u novim uslovima sasvim dobro", kaže episkop, naglašavajući da nema nikakve imovine koja je upisana kao njegova lična. "I ne samo to, već sam nasledstvo moje majke i ostalih mojih najbližih, pre svega mojih tetaka, dao crkvi i to sve od kuća i stanova do novca, nakita i nameštaja.

Tako sam smatrao da treba i, naravno, ni danas se ne kajem ni trena, jer sam čedo Crkve od svoje dvanaeste godine, a sada imam 78. Živim sasvim mirno i opušteno, posle povlačenja sa episkopskog trona, poštujući kanone crkve kako se u narodu kaže od a do š."
Nekad jedan od najuticajnijih episkopa, koji je slovio čak u nekim vremenima i krugovima kao mogući patrijarh SPC, danas može da služi samo u crkvi Manastira Svete Petke u Bijeljini, a kad hoće da ode u neku drugu bogomolju ili da poseti nekog od sveštenika, mora aktom da se obrati sadašnjem episkopu zvorničko-tuzlanskom Hrizostomu, što, kako kaže, "čini revnosno i to mu ne predstavlja nikakav problem".

"Kad hoću da idem van eparhije zvorničko-tuzlanske obavezan sam da tražim blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja", priča vladika Vasilije. "Na početku godine zatražim blagoslov od patrijarha i on važi čitavu godinu, tako da ni tu nema nikakvih problema. Daj Bože da me zdravlje posluži, jer sam imao i moždane udare i infarkte, ali ne dam se."

Upitan kako doživljava ono što deo medija govori o njemu, tvrdi da je na to postao sasvim imun, "jer priče, ničim osnovane, prežvakavaju se, pa se samo zainteresuje i brzo sazna odakle duvaju kakvi vetrovi prema njemu".

"Čudi me ponavljanje kojekakvih optužbi, a i državne institucije i crkva su rekli svoje", ističe vladika Vasilije. "Niko me nije ni optužio ni osudio, niti ima osnova za tako nešto. Gde god se pojavim mnogi ljudi mi prilaze, traže blagoslov, pitaju me za zdravlje, što me čini srećnim i zadovoljnim i svedoči da nisam samo graditeljski mnogo delao,već i duhovno. Vidim da se neki upinju da nađu ljude da govore protiv mene, ali su takvi, stvarno, prava retkost. Priče od zlatnim polugama i glamuru konačno su nešto što sa mnom nema nikakve veze."

Smeštaj bivšeg episkopa u Manastiru Svete Petke, bez obzira što ju je podigao kao i skoro 200 drugih bogomolja dok je bio aktivni episkop, nije trajno definisan, jer novi episkop može koliko sutra da mu naloži da se iseli. U manastiru glavnu reč vodi igumanija, pa je vladika Vasilije u pravom smislu penzioner.

Autor: Vladimir Mitrić