Prema podacima Centra civilnih inicijativa, u BiH ima približno 6.000 formalnih političkih funkcija na svim nivoima političke vlasti, te oko 20.000 rukovodećih funkcija unutar javnog sektora, koje su nezvanični izborni plen. To znači da na jednog direktno izabranog funkcionera dolaze još po tri imenovana po stranačkoj liniji.

- Tu je dodatnih 166.000 zaposlenih u javnoj upravi i drugim javnim uslugama, čime se dolazi do podatka o 191.772 osobe zaposlene "na budžetu" u BiH - pokazuju podaci CCI, koji je pokrenuo kampanju “Posao sposobnim, a ne podobnim”.

Većina zaposlenih u javnom sektoru, javna je tajna - od rukovodioca pa do čistačice - posao dobijaju posredstvom političke partije. Iz CCI upozoravaju da politička i stranačka imenovanja i zapošljavanja u važnim agencijama, institucijama i javnim preduzećima dovode do nerada i izostanka odgovornosti prema zakonu i građanima.

Političko zapošljavanje, ocenjuju stručnjaci, poprima razmere epidemije kojoj nema leka. Odgovorne poslove dobijaju politički podobni, konkursi za posao u javnom sektoru samo su farsa, a dobijanje posla se dogovara unutar partija i mimo institucija - najčešće u kafanama.

Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava RS, kaže da je najveći problem što se na odgovorna radna mesta zapošljavaju nekvalifikovani kadrovi.

- Zapošljava se rodbina, prijatelji, kumovi, ljubavnice političara, a sposobni mladi ljudi nemaju nikakvu šansu i odlaze iz zemlje. To je glavni razlog što ovo društvo ne može da se razvija i napreduje - kaže Todorović.

Državne institucije koje su pod kontrolom političkih partija, krše zakone i zaobilaze propise, da bi uhlebili armiju politički podobnih.

- U javnim preduzećima je od tri do pet puta više radnika nego što treba jer svaka stranka koja dođe na vlast zapošljava svoj kadar i posle je teško otpustiti te radnike - ističe Todorović.

Svetlana Cenić, ekonomski analitičar, kaže da sve počinje kada političke partije potpišu koalicioni sporazum, u kojem „crno na belo“ piše koja partija dobija koji resor.

- Čemu onda raspisivanje konkursa i bacanje para? Bolje da raspišu unutarstranački konkurs na koji će se prijaviti članovi partije, da ostali ne gube vreme - kaže Cenićeva.

Smatra da su za ovakvo stanje delom krivi građani koji biraju iste političke partije, ali i međunarodne organizacije koje učestvuju u degradiranju državnih institucija.

- Razni demokratski i tranzicioni treneri koji su došli u BiH i koji zakazuju političke sastanke po kafanama dali su moć našim političarima da rade kako hoće - ističe ona i dodaje da će, dok se ne vrati integritet institucijama, politika odlučivati o svemu.

Državni posao i moždane vijuge

Većini mladih cilj je da dobiju državni posao.

- Kod nas vlada mišljenje da su svi privatnici lopovi. Mladi se kod privatnika privremeno zadržavaju dok ne dobiju posao u javnom sektoru, nebitno što će im nakon nekog vremena nerada odumreti bar pola moždanih vijuga - kaže Cenićeva.