Naučnici su otkrili fosile drepanosaurusa, posebnog po velikim kandžama na prednjim nogama, poput današnjih mravojeda u Južnoj Americi. Smatraju da ovo otkriće menja ono što su dosad znali o evoluciji reptila, a studiju su objavili u časopisu Kjurent bajolodži.

Fosili su otkriveni u američkoj saveznoj državi Novom Meksiku i, prema prvim zaključcima, životinja je bila veličine mačke i živela je na drveću. Glava mu je bila slična ptičijoj, a telo kameleonovom, ali najzanimljivije su bile njegove prednje noge, navodi dr. Adam Pritčard sa Univerziteta „Jejl“, koji je vodio istraživanje.

„Drepanosaurus je imao velike prednje noge, jako snažne i mišićave. Kažiprst s ogromnom kandžom mu je bio puno duži od ostalih prstiju, a to mu je verovatno bila i najveća kost u telu“, objašnjava Pritčard.

Prednji udovi kod četvoronožaca su služili, i služe, zasta svačemu – od hodanja i kopanja do letenja i plivanja. Međutim, primarna funkcija prednjih udova je ostala gotovo nepromenjena za 375 miliona godina evolucije.

„Ruke četvoronožaca gotovo bez izuzetaka imaju iste osobine“, kaže Pritčard.

Drepanosaurus pomera granice znanja o evoluciji 

Tim naučnika napravio je 3D rekonstrukciju reptila.

„Na našim podlakticama, na podlaktici tiranosaurusa reksa ili slona imamo dve paralelne kosti – radius (palčana kost) i ulna (lakatna kost). Drepanosaurus ih nije imao, i zbog toga ruši sve poznate obrasce. S jedne strane pomera granice onoga što znamo o razvoju i evoluciji udova četvoronožaca, a s druge strane je dokaz životnog stila jedne životinje koja se očigledno prilično samostalno prilagodila okolini, kao što to danas na primer rade mravojedi“, navode naučnici.

Paleontolog dr Nikolas Fraser iz Nacionalnog muzeja Škotske je rekao da je razdoblje trijasa u mezozoiku bilo doba „eksperimenata u prirodi“.

„Ovo je još jedna životinja koja je po svemu nekonvencionalna, zahvaljujući sastavu kostiju koji joj je omogućavao kopanje velikim kandžama“, rekao je Fraser.

Drepanosaurus je izumro krajem trijasa i nije se razvio ni u jednu danas poznatu životinju.

„Bio je koristan samo u tom konkretnom slučaju – kada je trebalo kopati. Međutim, ovo je prvi takav slučaj nestanka vrste koji odudara od poznatog obrasca“, dodao je paleontolog.

Naučnici nastavljaju istraživanja u Novom Meksiku u nadi da će se otkriti još nepoznatih činjenica.

„Još je mnogo toga, pogotovo kad govorimo o fosilima malih životinja, neistraženo. Iskreno, ne vidim kraja tome“, rekao je Pritčard.