Kada govorimo o treningu nakon zimskog perioda najčešće se izdvajaju dva motiva zbog kojih je pojačana želja za fizičkom aktivnošću. 

Kao jedan od razloga možemo navesti pripreme za leto ili plažu i tad većina populacije uglavnom „preplavi“ fitnes centre u nadi da će za kratak vremenski period uspeti da dovedu svoju figuru do željenog izgleda. A kao drugi motiv jeste dug zimski period koji je ostavio poprilično maha na naš organizam usled neaktivnosti u kombinaciji sa preteranim unosom kalorija u vidu nekoliko kilograma suvišnih masnih naslaga što rezultira da se osećamo loše i zbog toga želimo da promenimo nešto po tom pitanju. 

Ono što je karakteristično za većinu „sezonskih“ vežbača jeste da pet i više meseci (a pojedini i godinama) neaktivnosti žele da nadoknade u periodu od 4-5 nedelja jer u sam proces treninga ulaze sa previše motiva uz, naravno, previše aktvnosti koje prati prevelik obim trajanja pa u toj želji vremenom „sagore“ nakon čega pada motivacija i brzo se odustane. 

Uglavnom su to „alibi“ treninzi koji  se svode na prisustvo u teretani i trajanju od dva, dva ipo sata sa nedovoljnim intenzitetom, a samim tim i rezultati izostaju. Prema tome, opšta preporuka jeste da Vaša fizička aktivnost bude zastupljena 3do 4 puta nedeljno u trajanju minmum 30 do 60 - 70 minuta uzimajući u obzir današnji jaktempo života kao i zaokupljenost poslovnim i privatnim obavezama. 

A što se tiče tipa aktivnosti izaberite ono što vas čini srećnim i zadovoljnim bez obzira da li se radi o treningu u prirodi, fintes centru ili grupnim programima. To može biti kombinacija aerobnog  (trčanje, hodanje, veslanje, vožnja bicikla) i anaerobnog tipa koji podrazumeva vežbanje sa spoljašnjim opterećenjem (slobodni tegovi, trenažeri) ukoliko ste više miljenik fitnes centra. Najbitnije od svega jeste da stavite kvalitet ispred kvantiteta. 

Šta to znači? Kao što sam ranije naveo treba da izbegavate alibi treninge i zapamtite da ukoliko želite rezultate morate izaći iz „zone ugodnosti“ ili komfora, odnosno uložiti više truda za postizanje cilja. Pored toga, trudite se  održavati kontinuitet vežbanja da Vam to ne predstavlja psihičko opterećenje kao da nešto „morate“ već da radite u korist svog zdravlja. Za sve ovo potrebno je biti realan u postavljanju ciljeva, a uz to uložiti malo volje, strpljenja i discipline.

Disciplina ne znači nužno da se čitav život morate pridržavati jer je to gotovo neizvodljivo. Ono na čemu treba datežite jeste da budete disciplinovani na kraći vremenski period dok ne preraste u naviku ne samo kada je u pitanju redovna fizička  aktivnost već i pravilna ishrana. Nekome treba više vremena a nekome manje da usvoji zdrave životne navike i prema tome usredsredite se na nekoliko manjih pozitivnih promena (više fizičke aktivnosti, smanjiti unos belog hleba, slatkiša, gaziranih pića itd.) i vremenom ćete uočiti kako stvari postaju lakše. 

SREĆNO!!!

Autor: Profesor fizičkog vaspitanja & fitnes trener Branko Babalj