U zemljama balkanskog regiona, zbog zastarelosti i nezadovoljavanja standarda EU, trebalo bi da se obnovi ili zatvori 13 termoelektrana, pokazalo je istraživanje Fondacije Mreža za promene jugoistočne Evrope. Isto istraživanje pokazuje, da bi u BiH već u periodu od 2020. do 2025. godine morala da budu zatvorena četiri bloka TE Tuzla, a do 2030. godine i termoelektrane Gacko, Ugljevik i Kakanj.

Energija je tema s kojom se svaka zemlja na putu evrointegracija suočava, a države regiona bi trebalo da do 2050. smanje emisiju štetnih gasova 80 odsto, poručili su iz EU. Stručnjaci sugerišu zemljama regije da rade na povećanju energetske efikasnosti stambenih zgrada, efikasnijem iskorišćavanju vetra i sunca, ali i smanjenju upotrebe uglja.

Igor Kalaba, iz Centra za životnu sredinu, za "Novosti" kaže da su termoelektrane, kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, jedan od najprljavijih energetskih izvora.

- Zagađuju vazduh, pitku vodu, zemlju, a osim toga i generator su klimatskih promena. Sa ekonomske strane, termoelektrane su neisplative, jer je dobit znatno manja od troškova zdravstvenog sistema, te troškova firme usled brojnih bolovanja i izostanaka s posla ljudi na čije zdravlje utiče, ističe Kalaba navodeći podatak da su zdravstveni troškovi EU zbog bolesti izazvanih zagađenjem vazduha dostigli 54 milijarde evra.

On navodi da su TE zastareli pristup planiranja energetskog sistema, te da se u EU sve više preferira takozvana "čista energija", odnosno kapaciteti koji koriste energiju Sunca i vetra.

STANARI ZADOVOLjAVAJU STANDARDE

Kada su u pitanju TE u BiH, profesor Knežević smatra da ima smisla samo redukovati emisiju sumpor-dioksida iz TE Ugljevik (jer ta TE ima najvišu emisiju u BiH) i to o trošku oba entiteta (zajedničko pokriće investicionih i eksploatacionih troškova). - Ostale tri TE ne treba opterećivati dodatnim troškovima. Što se tiče TE Stanari koja će biti puštena u pogon iduće godine, ona zadovoljava sadašnje okolinske propise EU - kaže Knežević.

- BiH treba obratiti pažnju na direktive EU, jer će inače plaćati drastične kazne. Osim toga, EU više neće uvoziti "prljavu energiju", kaže Kalaba i upozorava da i pored toga, cela regija Balkana i dalje planira da pravi nove TE, iako bi izgradnjom planiranih elektrana došlo do suficita u proizovdnji energije u regionu od 25 odsto.

Profesor Aleksandar Knežević, koji je ekspert za održivi razvoj i koji se takođe bavi problemom TE, za "Novosti" kaže da su termoelektrane na ugalj na liniji održivog razvoja država jugoistočne Evrope.

- Nova generacija termoelektrana ima više od 20 puta niže emisije zagađujućih materija od TE koje danas imamo u pogonu. Što se tiče postojećih TE, predlaže nam se sistem za koga se u narodu kaže "nova zakrpa za staru vreću", odnosno da ugradimo novu opremu za odsumporavanje dimnih gasova na postrojenjima starim preko 30 godina. Ove TE i danas rade na granici rentabilnosti. Dodavanjem nove opreme koja se ne može amortizovati smanjuje se ekonomičnost i tih TE - kaže profesor Knežević.

Osim toga, on upozorava da se energijska, klimatska i ekološka politika EU, sastoji u proterivanju kineske opreme iz Evrope, a prodaji evropske opreme za čišćenje dimnih gasova termoelektrana i posebno opreme za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Svi propisi su prilagođeni tom cilju, mada se ne može reći da tu nema i ekoloških efekata - napominje Knežević.