Ali šta je sa nekim namirnicama koje tradicionalno koristimo u svojoj ishrani dugi niz godina, namirnicama na kojima su odrasli naši roditelji, bake i deke, kao što su svinjska mast, slanina i luk?

Da li i oni mogu da nađu svoje mjesto u našoj ishrani i u kojoj količini?

Svinjska mast

Svinjska mast je jedna od onih kontroverznih namirnica koja i dalje diže prašinu u pogledu toga da li da je jedete ili izbjegavate. Iako se godinama smatrala lošom hranom, mast ima brojne prednosti ako se pravilno i umjereno koristi. Iako se zasićene masti i holesterol uvijek pominju u kontekstu svinjske masti, svinjska mast ima oko 40 procenata zasićenih masti, oko 50 procenata mononezasićenih masti (uglavnom oleinske i palmitoleinske) i oko 10 procenata polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

Svinjska mast je bogata vitaminima A, D i E, ali pored toga, kao i sva druga ulja i masti, sadrži i dosta kalorija, zbog čega treba biti oprezan sa količinom koja se koristi. U stvari, dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi najviše 30%.

Pored toga što masti iz masti uglavnom pomažu u apsorpciji vitamina, mast sadrži holesterol, koji se u organizmu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D, važan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast je idealna za prženje i termičku obradu namirnica jer pokazuje najveću otpornost na visokim temperaturama. Odnosno, ima visoku tačku dima, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu na povišenim temperaturama.

Slanina

Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki dio njih čini oleinska kiselina, ista ona koja se nalazi u hvale vrijednom maslinovom ulju. Preostala mast u slanini je 40% zasićena i 10% polinezasićena, sa pristojnom količinom holesterola. Holesterol u ishrani je bio problem u prošlosti, ali danas znamo da unos holesterola manje utiče na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje vjeruje da visok unos zasićenih masti može povećati određene faktore rizika za srčana oboljenja, studije još nisu uspjele da dokažu bilo kakvu konkretnu vezu između unosa zasićenih masti i srčanih bolesti.

Meso je generalno izvor brojnih hranljivih materija, uključujući slaninu. Pored proteina, u slanini se nalaze vitamini B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink i dr. zašto ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska moraju da paze sa svojim pritiskom.

Ako kupujete slaninu, pazite na eventualni dodatak nitrata i nitrita, koji se, izloženi visokim temperaturama, pretvaraju u kancerogene nitrozamine. Iz tog razloga, najbolje bi bilo jesti slaninu u prirodnom obliku, a izbjegavati prženje na visokim temperaturama.

Konačno, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40% od toga čini masnoća, slanina je veoma kvalitetna namirnica koja svakako može da nađe mjesto na vašem tanjiru – ključ je, naravno, umjerenost i pravilno rukovanje ovom namirnicom u kuhinja.

Luk

Luk je bogat hranljivim materijama, malo kalorija, ali je bogat vitaminima i mineralima. Jedan srednji luk ima samo 44 kalorije, ali obezbjeđuje značajnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranljive materije koja je uključena u regulaciju zdravlja imuniteta, proizvodnju kolagena, popravku tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe djeluje kao moćan antioksidant u vašem tijelu, štiteći vaše ćelije od oštećenja izazvanih nestabilnim molekulima zvanim slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.

Konačno, oni su dobar izvor kalijuma, minerala odgovornog za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilno funkcionisanje nervnog sistema, funkciju bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidante i jedinjenja koja se bore protiv upale, smanjuju nivoe triglicerida i holesterola – što sve može smanjiti rizik od srčanih oboljenja.

Njihova moćna antiinflamatorna svojstva takođe mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk snižava nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova potrošnja može pomoći u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i promoviše zdravlje probave, što može poboljšati imunološku funkciju.

Dodavanje više luka vašoj ishrani je jednostavan način da poboljšate opšte zdravlje, prenosi Krstarica.