On je istakao da bi bilo realno i opravdano da preduzeća Regulatornoj komisiji za električnu energiju podnesu i veće zahtjeve, ali da se to neće desiti i da će se prilikom izrade plana, koji je u toku, iskoristiti sve unutrašnje rezerve, sagledati situacija i nakon toga utvrditi najnižnije povećanje. 

Šupić je rekao novinarima da se ne može govoriti koliko će to procentualno iznositi, jer tarifni postupak vodi Regulatorna komisija za električnu energiju Republike Srpske, naglašavajući da postupak traje od dva do šest mjeseci. 

On je naglasio da u Republici Srpskoj u prethodne četiri i po godine nije bilo povećanja cijene električne energije, napominjući da je u tom periodu cijena struje povećavana i u elektroprivredama BiH i Hrvatske zajednice Herceg-Bosne, što je prošlo bez "velike pompe". 

Šupić je potvrdio da u ERS-u još nisu podneseni zahtjevi za povećanje cijene električne energije, ali da su inicirani troškovima koji su nastali od posljednjeg tarifnog postupka 2010. godine i koji iznose više od 25 miliona KM na godišnjem nivou. 

On je pojasnio da je došlo do stoprocentnog povećanja naknada za potopljeno zemljište i naknada za neobnovljive izvore što je trošak oko 20 miliona KM na godišnjem nivou, te do aktiviranja sredstava od 2010. do 2015. godine na ime povećanja troška amortizacije i do uvođenja troška raspodjele računa od pošta od oko pet miliona maraka. 

I ukoliko dođe do povećanja cijene struje u Srpkoj, Šupić, kaže da će ona ponovo biti najniža u regionu, s obzirom da je i u Srbiji najvaljeno poskupljenje za 15 odsto. 

"Kada je riječ o industriji, cijena struje u Srpskoj je 84 odsto niža od cijene u Elektroprivredi Hrvatske zajednice Herceg-Bosne, 75 odsto od Elektroprivrede BiH, 21 odsto od Elektroprivrede Srbije, 76 odsto od cijena u Crnoj Gori, a 113 odsto od elektroprivrede Hrvatske", naveo je Šupić. 

Poredeći cijene struje za domaćinstva, Šupić kaže da je u ERS-u za 26 odsto niža od cijena u Elektroprivredi Hrvatske zajednice Herceg-Bosne, za 20 odsto od Elektroprivrede BiH, za 47 odsto nego u Crnoj Gori, te 66 odsto nego u Hrvatskoj, dok je samo u EPS-u cijena struje niža za devet odsto nego u Srpskoj. 

Govoreći o prodaji bilansnih viškova struje, Šupić je napomenuo da je u 2014. godini ERS na slobodnom tržištu prodala 1.743 gigavat-časa elelektrične energije i ostvarila po tom osnovu prihod od 141 milion KM. 

On je napomenuo da je u slobodnoj prodaji postignuta cijena 42 evra po megavat-času i da je ona za 15 evra bila veća po megavat-času od cijene energije koja se isporučuje domaćim distributerima. 

Šupić je pojasnio da se, nakon sagledavanja godišnjeg elektro-bilansa, najveći dio tih količina prodaje putem međunarodnog tendera, a ostatak na mjesečnoim, sedmičnom i dnevnom nivou. 

"ERS prodaje negarantovanu električnu energiju, a takva energija ima otkazni rok osam časova, te je, s toga, 10 do 20 odsto jeftinija nego garantovana koje prodaju druge elektroprivrede u okruženju", rekao je Šupić. 

On je pojasnio da je ERS prinuđena na otkazni rok zbog toga što bi se ispadom jedne od dvije termolektrane čija je instalisana snaga po 300 megavata došlo u situaciju da nedostaje električne energije za domaće tržište, usljed čega bi se struja morala kupovati da bi se zadovoljile potrebe ostatka koji se izvozi.