Samo po osnovu poreza i doprinosa ustanove zdravlja u RS, odnosno bolnice, domovi zdravlja i instituti, a prema podacima Poreske uprave RS dostavljenim Narodnoj skupštini RS, duguju 216,5 miliona KM, dok je po drugim osnovama, uglavnom kreditima, zdravstvo opterećeno sa 296,4 miliona KM.

U ovaj dug nisu u uračunate obaveze prema dobavljačima, koje prema slobodnim procjenama pojedinaca iz zdravstvenog sektora takođe dostižu stotine miliona KM. Najveći dug među zdravstvenim ustanovama ima Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, koji po osnovu poreza i doprinosa duguje 72,2 miliona KM, a po drugim osnovima i kreditima 121,1 milion KM.

Potom slijedi bolnica Istočno Sarajevo, čiji je ukupan dug 43,6 miliona KM, od čega se na poreze i doprinose odnosi više od 30 miliona KM. Sa ukupnim dugom od 32,4 miliona KM, odnosno 28,1 milion u vrhu liste najvećih dužnika su i bolnice u Doboju te Univerzitetska bolnica u Foči.

Kada su u pitanju domovi zdravlja u RS, rekorder po dugu je Dom zdravlja u Banjaluci, od kojeg se potražuju 15,2 miliona KM, a samo po osnovu poreza i doprinosa dužni su 5,2 miliona KM. Poslije Banjaluke velike dugove, uglavnom za poreze i doprinose, imaju domovi zdravlja u Trebinju i Modriči, koji duguju 5,7, odnosno 5,4 miliona KM.

Dosadašnji način da se dugovi za poreze i doprinose vraćaju reprogramima ne daje rezultate, jer većini bolnica i domova zdravlja rata za reprogram premašuje primanja koja po osnovu doznaka dobiju od Fonda zdravstvenog osiguranja RS.

"Sa potpisanim reprogramima od prošle godine dug bolnice Istočno Sarajevo nije smanjen, ali što je dobro, nije ni povećan. Situacija sa dugovima je ozbiljna i vrijeme je za krupne dogovore", rekao je juče Goran Todorović, direktor bolnice Istočno Sarajevo, koja za poreze i doprinose duguje 30,8 miliona KM, a za kredite gotovo 13 miliona KM.

Primjera radi, Todorović navodi da je budžet ove bolnice za tekuću godinu oko devet miliona KM, što dovoljno govori o kolikom problemu se radi, jer sa postojećim primanjima teško da se bilo šta može napraviti.

Ipak, kako kaže, od prošle godine uspijevaju obaveze da isplaćuju u bruto iznosu te da su mjesečne troškove po osnovu plata smanjili za oko 200.000 KM. Ono što je sigurno jeste da u sadašnjim okolnostima i sa primanjima koja imaju, zdravstvene ustanove dugove po osnovu poreza i doprinosa ne mogu vratiti, a to potvrđuje i Miodrag Femić, predsjednik Unije sindikata radnika zaposlenih u zdravstvu, koji kaže da su mjesečne rate za reprogram koje su potpisale pojedine zdravstvene ustanove veće nego što te ustanove dobijaju od Fonda zdravstvenog osiguranja.

"To su ogromna sredstva i sumnjam da će bilo ko šta uraditi bez određene finansijske injekcije. Na ovaj način ništa se neće uraditi i rješenje treba tražiti putem da se dugovi za poreze i doprinse otpišu ili da ih država uzme na sebe", rekao je Femić.

Kako nezvanično saznajemo, otpis dugova ili njihovo reprogramiranje na 10 ili 20 godina biće jedna od tema sastanka koji će Vlada RS uskoro organizovati sa direktorima bolnica i zdravstvenih ustanova u RS.

"Postoji ideja da se taj dug uzme kumulativno i da ga onda Vlada putem kredita sa dugim grejs periodom sanira, dok zdravstvene ustanove ne stanu na noge, ali šta će biti od svega toga, ostaje da se vidi", ispričao je izvor "Nezavisnih".

Siniša Maksimović, direktor bolnice "Sveti Vračevi" u Bijeljini, koja po osnovu poreza i doprinosa duguje 4,2 miliona KM, a po osnovu kredita 8,2 miliona KM, kaže da su potpisani reprogrami i da "očekuje da će moći te rate da nose sami".

"Jeste da je to teško, najlakše bi nam bilo da se to otpiše, ali pokušaćemo ovako, jer na kraju krajeva, to je naša obaveza da servisiramo", rekao je Maksimović, dodajući da kreditna zaduženja redovno servisiraju, a da u posljednjih pet godina bijeljinska bolnica nije podizala kredite.

Dugovanja

Za poreze i doprinose - 216.593.509 KM

Krediti i druge osnove - 296.486.820 KM

Ukupno                       -  513.080.329 KM