U Fondu ističu da se oko 60 odsto tog duga odnosi na javni sektor.

- Prioritet nam je privreda, a posebno preduzeća koja redovno izmiruju obaveze prema Fondu i redovno uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje - ističu u Fondu zdravstvenog osiguranja i dodaju da su prošle godine poslodavcima refundirali oko 9,5 miliona maraka za neto plate radnika koji su odsustvovali sa posla zbog bolesti.

Ključni razlog za dugove sa kojima kubure, kako ističu u Fondu, su dugovanja prema njima za neuplaćene doprinose, koja premašuju 200 miliona maraka. Situacija je još teža ako se ima u vidu činjenica da polovina tog duga, kako priznaju u Fondu, realno nije ni naplativa, jer se radi o dugovanjima preduzeća koja su u stečaju ili su likvidirana.

- Jedini naš izvor prihoda su doprinosi za zdravstveno osiguranje. Dugovanja prema poslodavcima za bolovanja ne bi bilo kada bi svi redovno izmirivali obaveze prema Fondu. Na taj način bismo ostvarivali planirane prihode i ne bi bilo problema u finansiranju zdravstvenog sistema - ističu u Fondu zdravstvenog osiguranja.

Predrag Zgonjanin iz Unije udruženja poslodavaca RS kaže da su mnogi privrednici u veoma teškoj situaciji i da nemaju dovoljno novca da redovno izmiruju svoje obaveze prema fondovima. Bolji dani, kako kaže, nisu na vidiku, jer već odavno manjka i domaćih i stranih investitora, koji bi otvorili nova radna mjesta.

- Sve više ljudi radije bježi u javnu upravu nego što se odlučuje da pokrene vlastiti biznis i to je još jedan od razloga što je ogroman teret na privrednicima, kojima nije lako da plaćaju visoke poreze i doprinose - kazao je Zgonjanin.

Prema njegovim riječima, neophodno je detaljno ispitati koja preduzeća najviše duguju za poreze i doprinose, jer su dužnici mahom iz javnog sektora.

- Treba napraviti rez među dužnicima, da bi se stvorile mogućnosti da se napune fondovi, jer će u suprotnom dugovi još više rasti - istakao je Zgonjanin.

Naknade

Fond zdravstvenog osiguranja RS poslodavcima nadoknađuje platu za radnike koji su se nalazili na bolovanju dužem od 30 dana, dok za bolovanja kraća od tog perioda poslodavac obezbjeđuje platu. U regionu, međutim, dominira praksa da poslodavci nadoknađuju platu za bolovanja do 40 dana, te su u tom pogledu poslodavci u RS manje opterećeni. U Hrvatskoj poslodavac nadoknađuje platu za 42, a u Crnoj Gori za čak 60 dana.