Stručnjaci preporučuju uravnotežen doručak u roku od dva sata nakon buđenja, kao način da se lakše reguliše nivo holesterola i očuva zdravlje srca.

Uravnotežen obrok na početku dana važan je za zdravlje srca i krvnih sudova. Doručak ubrzo nakon ustajanja može pomoći u kontroli gladi i smanjiti želju za nezdravim grickalicama ili velikim porcijama kasnije tokom dana.
Istraživanja ukazuju na povezanost preskakanja doručka s višim nivoom LDL, takozvanog „lošeg“ holesterola.

Gotovo 25 miliona Amerikanaca ima povišen holesterol, odnosno vrijednost iznad 240 miligrama po decilitru (mg/dL).

Povišen holesterol može dovesti do nakupljanja masnih naslaga u arterijama. One sužavaju krvne sudove i otežavaju protok krvi, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Za doručak se preporučuje više namirnica biljnog porijekla, poput voća, cjelovitih žitarica kao što je zob, te orašastih plodova i sjemenki. Ove namirnice sadrže rastvorljiva vlakna, koja mogu smanjiti apsorpciju holesterola u crijevima.

„Kada je riječ o vremenu doručka i boljoj kontroli holesterola, stručnjaci se uglavnom slažu da je ranije bolje“, napisala je dijetetičarka Debora Marfi za Eating Well.

Veronika Raus, dijetetičarka specijalizovana za ishranu i zdravlje srca, dodala je: „Preporučujem doručak u roku od dva sata nakon buđenja kako bi se lakše kontrolisao holesterol.“

Rok od dva sata nije strogo pravilo, ali može biti koristan cilj. Osoba koja doručkuje ubrzo nakon buđenja ima manje šanse da taj obrok potpuno preskoči. Raus navodi da preskakanje doručka često vodi prejedanju i lošijem izboru užine kasnije tokom dana.

Redovno doručkovanje povezuje se s manjom učestalošću gojaznosti, nižim rizikom od bolesti srca, boljom kontrolom šećera u krvi i boljom koncentracijom. Osjećaj sitosti može smanjiti vjerovatnoću prejedanja i želju za nezdravom hranom.

Ranija istraživanja takođe su utvrdila povezanost između preskakanja doručka i višeg nivoa LDL holesterola. Veliko istraživanje sprovedeno 2021. godine među 37.355 odraslih osoba u Kini povezalo je preskakanje doručka s nepovoljnijim vrijednostima masnoća u krvi.

U poređenju s osobama koje su redovno doručkovale, oni koji su preskakali doručak imali su 10,6 odsto više masnoća u krvi, 5,5 odsto viši ukupni holesterol i 7,7 odsto viši LDL holesterol. Nivo „dobrog“, HDL holesterola bio im je 2,4 odsto niži.

U analizi istraživanja iz 2023. godine, preskakanje doručka bilo je povezano s prosječno 9,89 mg/dL višim nivoom LDL holesterola.

„Voće se često jede za doručak, a dobar je izvor vitamina, minerala, biljnih jedinjenja i vlakana“, rekla je dijetetičarka Lisa Endruz.

„Tost ili žitarice od cjelovitog zrna obezbjeđuju vitamine B grupe, koji mogu pomoći u snižavanju homocisteina i smanjenju rizika od bolesti srca. Poznato je i da zobene pahuljice pomažu u snižavanju holesterola u krvi.“

Za što povoljniji uticaj na holesterol, Raus preporučuje doručak zasnovan pretežno na biljnim namirnicama. Voće, povrće, orašasti plodovi, sjemenke i cjelovite žitarice sadrže rastvorljiva vlakna, zdrave masti i biljne sterole, a prirodno imaju malo zasićenih masti.

Savjetuje se izbjegavanje doručka koji se sastoji od krofni i peciva bogatih šećerom. Iako je direktan uticaj šećera na holesterol predmet rasprave, takva hrana često sadrži mnogo zasićenih masti, koje mogu povećati nivo LDL holesterola.

Redovna jutarnja fizička aktivnost takođe može pomoći u poboljšanju vrijednosti holesterola, snižavanjem LDL i povećavanjem HDL holesterola. Za zdravlje srca preporučuje se najmanje 150 minuta umjerene aktivnosti, poput brzog hodanja, ili 75 minuta intenzivnije aktivnosti, poput trčanja, sedmično.