U februaru 1997. Institut Roslin iz Edinburga objavio je dolazak na svet klonirane ovce i to izvanredno naučno postignuće odmah je izazvalo polemiku o mogućoj primeni tehnike na ljudsko biće.

Dolin život nije bio nimalo lak. Prerano je ostarila, bolovala od artritisa i bolesti pluća i eutanazovana je 2003, a njeni preparirani ostaci čuvaju se u Škotskom nacionalnom muzeju.

Kloniranje je složena tehnologija, a u slučaju Doli naučnici su klonirali ćeliju koja je bila deo mlečne žlezde odrasle ovce. Obavili su somatski ćelijski nuklearni transfer u kojem se ćelija stavlja u jajašce bez jezgra, a zatim se dve ćelije spajaju i razvijaju u embrion koji je usađen u matericu ovce.

"U stočarstvu se kloniranje smatra pomoćnom tehnikom pri reprodukciji životinja", navodi Žan Lui Pejro, naučnik u Francuskom institutu za agronomska istraživanja.

Svrha te vrlo skupe tehnike je da poboljša stoku.

Američke privatne kompanije kloniraju životinje zbog poboljšanja genetskih vrednosti, na primer krava koje daju mnogo mleka. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je 2008. komercijalizaciju proizvoda kloniranih životinja i njihovog potomstva, ocenivši da su "jednako bezbedni kao i konvencionalne životinje".

Uprkos slabom uspehu, od 15 do 30 odsto, kloniranje se nastavlja u Sjedinjenim Državama. Kloniranje u stočarstvu praktikuju Argentina, Brazil, Kanada i Australija, a Kina je 2015. najavila gradnju fabrike za kloniranje raznih životinja.

S druge strane, kloniranje nije zaživelo u Evropi, jer se evropski potrošači žale i žele da se zabrani uzgoj kloniranih životinja, kao i proizvoda poteklih od njihovih potomaka.