"Počelo je prije godinu dana, ustvari, oduvijek se bavim šivenjem, odrasla sam u takvom okruženju. Moja mama i baka i prabaka su se bavile time i jednostavno cijeli život volim to da radim, a ovaj posao počeo je prije godinu dana. Kćerka moja je otprilike nekih godina kada se djevojke udaju, njene drugarice su se počele udavati dobijati djecu i njoj je pala napamet ta ideja da probam da napravimo nešto novo i tako je krenulo", ispričala je Nataša.

Svaka dekica posebna

Dekice pravi tako što ih šije, ručno i mašinski, za gornji sloj koristi flis, donji je od 100 odsto pamučnog materijala zbog dodira sa bebama, dok se u unutrašnjosti nalazi sloj vatelina koji daje toplotu i volumen dekici. Svaka dekica je posebna i jedinstvena, jer gornji sloj od flisa ukrašava raznim vrstama aplikacija, koje takođe pravi sama, uglavnom od pamučnih materijala.

"Prilično je teško nabaviti materijal, u Banjaluci nema ništa, sve ovo što radim ništa nisam nabavila u Banjaluci, najbliže što nabavljam je Ljubljana ili online preko interneta iz Njemačke. Dobila sam materijale iz SAD, tako da ima ih odsvakud", priča ona.

Na pitanje da li ovako komplikovana nabaka materijala negativno utiče na njenu zaradu, potvrdno je odgovorila.

"Upravo to je problem, prvo što je naše tržište takvo, ljudi su siromašni i ne mogu da plate visoku cijenu, a nabavka materijala je prilično komplikovana i dosta su skupi materijali izvana, tako da to je problem", kaže Nataša Saradžić.  

S obzirom da ima posao, njoj je pravljenje dekica zasad hobi, a pošto rado to radi i voli da šije, nada se da će jednog dana to postati prava proizvodnja.

Znakovi fudbalskih klubova, životinje, imena...

Prve proizvode je poklonila, što joj je kaže omogućilo kasnije narudžbe. Trenutno šije i po narudžbama i po svojim idejama, a kada su narudžbe u pitanju, pravila je dekice sa morskim motivima, znakovima fudbalskih klubova, raznim životinjama, te šijući platno ispisivala imena.

Nakon prvobitne ideje o dekicama isključivo za bebe, proširila je liniju proizvoda, pa sada šije deke raznih dimenzija, vreće za spavanje, te deke sa rukavima za odrasle, za koje objašnjava da su idealne da se ušuškate za čitanje ili gledanje televizora.

Poslovne obaveze je spečavaju da se u potpunosti posveti svom hobiju, tako da svakodnevno kombinuje vrijeme, zbog čega joj je teško procijeniti koliko joj vremena treba da napravi jednu dekicu. U svakom slučaju ljeti prodaja ide slabije, a Nataša zimi ima manje vremena za šivanje.

Iako je očekivala da će prodavati više dekica za djevojčice, nego za dječake, ispostavilo se da je potpuno suprotno jer se mnogo više traže baš za dječake.