Tomislav Maksić iz Goraždevca četrnaesti rođendan proslavio je u Semberiji u porodici Obradović. Uz tortu, piće i poklone njegovi domaćini su mu u porodičnoj atmosferi priredili slavlje.

- Veoma sam srećan, mog domaćina Acu sam jako zavoleo, drugi put sam u Bijeljini i uživam u svakom danu - kaže slavljenik.

Obradovići, koji su podstanari i čekaju prinovu, kažu da je Tomislav divno dete i da su srećni što je njihov sin Aleksandar, učenik Osnovne škole „Sveti Sava“ u Bijeljini, sam poželeo da primi nekog od dece s Kosmeta.

Jovana Stefanović živi u selu Žač i prvi put je u poseti Republici Srpkoj i Bijeljini.

- Ovde je sve lepo, a kod nas je situacija nekada dobra, nekada loša. Dopada mi se što dolazimo stalno u grad i ne možemo da verujemo da sedimo u kafićima - priča Jovana stalno se osmehujući.

Objašnjava nam da u Žaču posle škole nigde ne izlaze i tako im prolazi vreme.

Olja Grozdić je učenik Osnovne škole Jovan Dučić u Patkovači. Kaže da je veoma zavolela svoju novu drugaricu Viktoriju koju je primila u svoj dom.

- Pričala mi je kako oni žive, nemaju nikakve uslove za druženje, sport, odlazak na picu ili sladoled kao što ovde radimo i zato bi volela da što više naših vršnajaka dođe i da bar sedam dana provedu kao mi - kaže Olja.

Vođa grupe nastavnik Ljubiša Miljanović ocenjuje da su ovakve posete daleko važnije nego što se to može na prvi pogled uočiti.

- Za ovu decu bezbrižnost prestaje sa prvim mrakom, zaključavanjem kapija i osluškivanjem, u stalnom strahu od novih provokacija. Kreću se u prečniku od jednog do dva kilometra gde su im kuće, škola i crkva. Deca mesecima po povratku iz Republike Srpske pričaju samo o toj poseti. Tako je jedan dečak prošle godine rekao „Ja bih ovde voleo da živim, samo kada bih mogao da dovedem mamu, tatu i baku“ - priča Miljanović.

Susreti familija

Za ovih pet godina rodila su se mnoga prijateljstva ne samo između dece već i između njihovih roditelja.

Susreti familija nisu mogući na Kosmetu ali se sreću u Kragujevcu, Beogradu i drugim gradovima.