Ne znam gde će novije generacije stići ako se sa medija i TV ekrana samo emituju niskobudžetni programi koji nam uništavaju decu.

Započela je tako razgovor za naš list cijenjena srpska glumica Danica Maksimović, umjetnica koja i poslije 37 godina na sceni vlada talentom, koja je snimala više od 60 filmova i različitih serijala i važi za jednu od najljepših srpskih glumica. Za "Glas Srpske" govorila je i o novogodišnjim očekivanjima, umjetnosti kao spasu za mlade generacije, ljepoti pisane riječi, ali i o svojim glumačkim izazovima.

-  Mislim da smo dužni da brinemo o generacijama koje dolaze. Nažalost mi nismo neki primer, mi nismo ostavili svojoj deci nešto lepo, sve se raspalo, a to je tako tužno i teško mogu da se snađu. Ja sam gospođa iz prošlog veka, pamtim mnogo lepša vremena. Ne znam da li uđi u Evropu i boriti se sa svim tim što Evropa nalaže ili ni ne ući pa se, kako se u narodu kaže "prostreti koliko imaš", jer dok mi uđemo, ona će se i ugasiti, raspasti, to je neminovno - priča Danica.

U 2016. godini, ne očekuje, kako kaže,  ništa spektakularno.

-  To su one ljudske želje, da jedan drugome nešto sitno kupimo, poklonimo, da se nađemo u toplom domu, izljubimo, poželimo sreću, a ovo sve drugo će da dođe kada imate zdravlje, kada možete da radite.  Samo mi je bitno kada se probudim da me ništa ne boli i nije bitno da li je to nova godina ili je to svaki dan. Da su moji svi živi i zdravi i ništa mnogo ne treba planirati unapred - istakla je glumica.

Pozitivna i jednostavna, dodaje da takve ljude najviše i voli.

- Volim ljude koji se smeju i kada je muka, jer se na taj način sve lakše prevaziđe i volim da pomognem. Neko sam ko ide u dečije ustanove, staračke domove, ali ne želim time da se hvalim. Mislim da možemo pomoći jer ono naše malo njima čini mnogo - naglasila je ona.

Mladi ljudi, kako kaže, treba da uče kroz pozorište i živu riječ koja mora da bude književna.

-  Koliko god da je to u žargonu, svejedno šta govorimo, to je književni jezik kojim se mi obraćamo publici,  ipak je to neka čistota koju treba da čuvamo - kazala je glumica.

Kada je riječ o pozorištu, uloge više i ne broji. Kaže da će to neko morati popisati kada nje više ne bude. Na pozorišnoj sceni nema nekih velikih želja, jer je sve uloge koje je željela imala sreće da i odigra.

- Bila sam zadovoljna time što dobijem i dajem sve od sebe do poslednjeg atoma snage i mislim da se to vidi. Izazov je kad igraš sa novim kolegama, kad je to novo pozorište, to raduje, kao da počinješ nešto iz početka. Uvek radim kao da je nikad više ili kao da je prvi put. Radoznala sam po prirodi i kada dobijem dobar zadatak, onda je to prava stvar - kaže Maksimovićeva.

Sve njene kvalitete, sposobnosti i milion puta dokazan talenat prepoznaju pravi reditelji.

- Oni gledaju predstave i oni vide to u glumcu i kada ti ponude nešto tako potpuno dijametralno različito od onoga što inače radiš onda je to prava stvar. Kroz reč mora da prođe sve ono što se dešava na sceni. Naše telo je samo instrument po kojem mi znamo ili ne znamo da sviramo i to je jedino pravo - zaključila je Danica.

Crnjanski

- Volim da čitam pa da malo odložim pa se ponovo vratim, takva sam. Skoro sam čitala knjigu Vesne Janković, "Stepenice u nebo". Obožavam Crnjanskog, on je predivan, to mora da se čita, iako je to je jako teško, ali "Seobe", "Dnevnik o Čarnojeviću" mladi ljudi bi trebalo da čitaju.  On je veoma dubokouman pisac - kazala je Danica Maksimović.