Električna stolica se, kao način izvršenja smrtne kazne, tokom istorije koristila samo u Sjedinjenim Američkim Državama i, od 1924. godine na Filipinima, a prvi čovek koji je na njoj usmrćen, bio je Vilijam Kemler, osuđen zbog ubistva vanbračne supruge sekirom.

Nastanak električne stolice vođen je željom za modernijim i humanijim načinom izvršenja smrtne kazne u Americi. 

Njujorški zubar Alfred Sautvik je 1881. godine čuo priču o pijancu koji je dodirnuo žive žice iz uključenog generatora i ostao na mestu mrtav. Iako je isprva bio šokiran, kasnije je došao do zaključka da bi električna energija mogla da bude korišćena kao alternativa za smrt vešanjem.

Potom je rešio da modifikuje zubarsku stolicu i započeo eksperimente na životinjama, ubeđujući sve oko sebe kako je smrt izazvana udarom električne struje veoma brza i potpuno bezbolna. Tako je električna stolica uvedena u legalnu praksu izvršenja smrtne kazne i prvi put je primenjena na Vilijamu Kemleru 1890. godine, o čemu su detaljno pisali svetski mediji. 

Naredno pogubljenje na taj način izvršeno je već sledeće godine, a do 2006. sprovedeno je nad 4.461 osobom. Međutim, 1977. godine, kao humanija metoda električnoj stolici uvedena je smrtonosna injekcija, pa se ona koristila sve manje.

Inače, i dan-danas je legalna u Alabami, Virdžiniji, Kentakiju, Nebraski, Tenesiju, Floridi i Džordžiji, dok od svih navedenih država, kao jedini način izvršenja smrtne kazne, postoji samo u Nebraski.