Kupovanje putem interneta, bilo samostalno ili preko posrednika, postalo je u poslednjih nekoliko godina uobičajeno poput odlaska u prodavnicu ili, što je češće, slanja nekoga da nabavku željene robe obavi umesto nas za malu naknadu.
Iako se to iz perspektive države i zakona tretira kao šverc, nedavna najava istrage Uprave za indirektno oporezivanje BiH protiv administratora stranica za onlajn kupovinu u BiH kao da nije zabrinula one koji odavno kupuju i trguju na ovaj način.
Oni tvrde da je internet trgovanje odavno prevazišlo geografske okvire i da je borba protiv toga unapred izgubljena, a da bi državi bilo "pametnije" da definiše jednostavnije uslove za one koji bi se radeći ovaj posao samozaposlili i nastavili da rade bez straha od kazne.
Ilegalno posredovanje
Preko interneta danas i u BiH može da se nabavi sve, od igle do lokomotive, ali najčešće se trguje odećom, obućom i tehnikom, koju uglavnom naručujemo iz inostranstva. Na domaćim onlajn pijacama trguje se i automobilima, kućnim aparatima, nameštajem i svim onim što nekome ne treba, a drugima je potrebno da nađu po nešto povoljnijoj ceni.
U razgovoru s građanima koji su kupovali preko interneta saznajemo da oni više vole da odaberu nešto s fotografije i da im to neko kupi nego da se zamaraju obilaskom loše snabdevenih prodavnica i plaćaju iste proizvode mnogo skuplje nego što je to preko interneta. Kupuju i novu i polovnu robu, a zbog nižih cena spremni su da čekaju i po dva ili tri meseca dok im željeni proizvod stigne.
- Sve češće kupujem preko interneta i uglavnom je roba onakva kako je prikazana. Ne volim tu ideju da svojom karticom kupujem preko interneta, jer nisam baš toliko stručna, a tokom vremena sam upoznala nekoliko prodavaca koji nabavljaju dobru odeću i garantuju mi moj novac. Nešto kupim sama, nešto preko posrednika. Ako roba ne valja ili ne dođe, vrate mi novac ili naruče ponovo.
- Znam pouzdano da mnoge prodavnice u Banjaluci koje prodaju brendiranu garderobu, robu kupuju na kilogram po daleko nižoj ceni nego što je prodaju. I onda se majica koju oni kupuju za dve ili tri marke nađe u izlogu za 50 maraka. To državi nije problem i nije šverc, ali jeste ako kupujem preko interneta od nekoga kome je to jedini izvor prihoda i kome pošto-poto žele da oporezuju nekih pet ili deset maraka koje će zaraditi na meni - kaže jedna građanka, koja ističe da barem dva puta mesečno nešto naruči preko interneta.
U međuvremenu, iz UIO BiH kažu da već imaju prijave koje su protiv određenih prodavaca podneli nezadovoljni građani. Protiv njih su pokrenute istrage, jer se bave ilegalnim posredovanjem u kupovini preko interneta, čime obmanjuju kupce, ali i izbegavaju plaćanje poreza.
- Građani uglavnom preko ilegalnog posrednika naručuju robu, unapred im plaćaju na njihove privatne račune, a ovi zarađuju na razlici u ceni. Takvom trgovinom kupci kao dokaz imaju samo uplatnicu za novac koji su položili na privatan račun, a kada dođu u poziciju da treba da plate carinu, nemaju nikakav dokaz kupovine. Prodavci tako ne plaćaju nikakav porez i obavljaju ilegalan promet robe i samim tim krše zakone - rekao je Ratko Kovačević, portaprol UIO BiH.
Žive od toga
Prodavci uglavnom ne žele da pričaju previše o ovome, ali ono što se može od njih saznati jeste da se njihov posao svodi na to da pretražuju, a onda i kupuju robu za određenu proviziju na najpoznatijim onlajn tržnicama, kakve su Amazon, Ibej, Alibaba, Dreslink, Tajnidil i tako dalje.
Oni kažu da su tokom godina shvatili da građani od njih kupuju iz mnogih razloga, ali najviše zato što im je zabavno i što u svom okruženju nemaju dobar izbor robe. Ovaj posao uglavnom rade oni koji nemaju posao i nije retkost da im je posredovanje na internetu način da prehrane porodicu.
- Mi od toga živimo, ali ne može tu da se zaradi nešto mnogo. Možda bih i prešao na legalno poslovanje kada ne bih morao registrovati preduzeće i iznajmiti poslovni prostor. Morao bih platiti četri puta više dažbina nego što imam zarade mesečno da bi bio posrednik. Ipak je ovo posao koji ne donosi veliki profit, više za džeparac i golu egzistenciju - rekao nam je jedan posrednik.
Za one koji kupuju preko interneta bitno je da znaju da su nekomercijalni proizvodi koji dolaze u paketima vrednosti do 50 KM oslobođeni plaćanja carine. Iz ovog su isključeni alkoholni proizvodi, parfemi i toaletne vode, duvan i duvanske prerađevine.
Uobičajeno primanje paketa, u smislu navedenog oslobađanja, podrazumeva primanje paketa iz inostranstva jednom u toku nedelje.
Poštanske pošiljke koje ispunjavaju uslove za navedeno oslobađanje plaćanja carine, oslobođene su i plaćanja poreza na dodatu vrednost.
U slučaju da vrednost robe koja se naruči putem interneta, ili se šalje iz inostranstva a stigne poštanskom pošiljkom, prelazi vrednost 50 maraka, carinska služba obaveštava primaoca o tome i obračunava mu se jedinstvena stopa carine za nekomercijalnu robu u iznosu od 10 odsto carine te 17 odsto PDV-a.
Prilikom utvrđivanja carinske osnovice za obračun uvoznih dažbina najčešće se uzima fakturna vrednost robe ili se traži potvrda o plaćanju putem izvadaka s računa kreditne kartice. Ukoliko carinska služba posumnja u verodostojnost fakture, ili ukoliko za određenu robu koja je predmet uvoza ne postoji faktura ili dokaz o plaćanju putem kreditne kartice, carinska služba utvrđuje stvarnu vrednosti i ona je osnovica za obračun uvoznih dažbina.
Saveti: Kako da vas ne prevare
Svakodnevno čak milion i po ljudi postanu žrtve sajber kriminala. Evo nekoliko saveta kako da izbegnete prevaru putem interneta.
Prvo i osnovno pravilo kad je u pitanju onlajn kupovina jeste da naručujete od proverenih i poznatih kompanija koje se time bave. Odaberite sajtove koji su vam već poznati po imenu ili s kojih su vaši prijatelji i rodbina već naručivali robu.
Kada odlučite šta ćete kupiti i dođete do dela kada treba da ostavite svoje lične podatke, obratite pažnju da adresa sajta počinje sa https (ne sa http). Razlika u tom jednom slovu može biti velika, jer "s" znači da je sajt bezbedan. Takođe, u gornjem desnom uglu pretraživača kod sajtova koji su sigurni stoji znak zlatnog katanca.
Kad su u pitanju lozinke, birajte nasumični poredak slova koji ne predstavlja reč - što komplikovanije, to bolje. Ako se plašite da ni vi nećete uspeti da je zapamtite, zapišite je na papirić. Nikako ne koristite istu lozinku za sve sajtove s kojih naručujete stvari.
PayPal koristite za svaku kupovinu posebno za one sajtove koji su vam manje poznati, jer vam PayPal omogućava bolju zaštitu, pošto koristi najbolje tehnike zaštite tako da "prodavac" nikako ne može da vidi vaše lične podatke direktno. Ako za plaćanje koristite kreditnu kartice umesto debitne, možete tražiti povrat novca ako sajt nije isporučio naručenu robu ili ste dobili pogrešnu.