Kultura
01.11.2023.
08:16
ĆIRILICA - PISMO I IDENTITET SRPSKOG NARODA: Braniti jezik od vrtića pa do univerziteta
Izvor: novosti.rs
0
Podijeli
Potiskivanje ćirilice iz upotrebe ima duboke korijene i trebaće dosta vremena i borbe da se njena upotreba vrati na pređašnji nivo.
Možemo samo pretpostaviti šta misli jedan stranac kad dođe u Banjaluku i vidi da je gotovo sve ispisano na latinici. Je li to način da mu predstavimo svoju kulturu?! Ovo, za "Novosti", poručuju sa Katedre za srbistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjaluci kada je u pitanju zaštita ćirilice.
- Zaštita ćirilice mora da se sprovodi na svim nivoima i to treba da bude u smijeru formiranja uticaja na kolektivni mentalitet, te na tom valja raditi od vrtića do univerziteta, od sela do grada, od siromašnih do imućnih. Ono što je prije nekoliko godina najavljeno u Srbiji može nam poslužiti kao način da pokušamo favorizovati ćirilicu, a to je da se za izdavače uvedu olakšice ako svoje knjige, novine i ostale publikacije štampaju ćiriličnim pismom.
Za sve to moramo imati finansijsku podršku, koja može biti predviđena godišnjim budžetom ili naknadnim izdvajanjem slobodnih sredstava u oblasti nauke i kulture. Efikasan način za popularisanje ćirilice sigurno je i organizovanje takmičenja kao što je već tradicionalno "Najlepši ćirilični rukopis" - poručuju sa Filološkog fakulteta UBL.
Dalje, kažu kako, Srpska sigurno ima dovoljno kvalitetnih i obrazovanih ljudi koji ne samo u obrazovnim ustanovama mogu biti emisari u širenju ćirilice.
- Bez obzira na sve poteškoće koje su nas zadesile od devedesetih godina prošlog vijeka, mi kao narod možemo biti ponosni na svoje nastavnike, profesore, inženjere - ističu profesori sa Katedre.
Takođe, dodaju, da Filološki fakultet dobija uglavnom već formirane ličnosti i, kako se čini na osnovu dosadašnje prakse, ćirilica se procentualno više koristi na studijskim programima za ruski i srpski jezik, a na ostalim je manje-više stanje preneseno iz ranijeg školovanja.
- Naša je redovna misija popularizacija ćirilice na svim poljima društvenog života. Saradnjom sa različitim udruženjima za zaštitu ćirilice, organizovanjem javnih tribina, izlaganjem ćiriličnih rukopisa i sl. Filološki fakultet sigurno doprinosi očuvanju ćirilice - navode profesori.
Ističu i kako je istina da je latinica u 20. i 21. vijeku dosta potisnula ćirilicu, ali ipak sistem školstva kakav je kod nas, preduslov je da svako ko se školuje mora naučiti i ćirilicu.
- Dakle, osnovna i srednja škola predstavljaju temelj za trajno usvajanje ćirilice, a dalje nam ostaje da tako formiranu svijest kod mladih ljudi usmjeravamo u pravcu da im ćirilica bude primarno pismo. Naravno, nikad ne treba na latinicu gledati uz negativan stav, nego mlađe učiti da je to bogatstvo a ne nedostatak, a već je dokazano da učenje različitih pisama na predškolskom uzrastu utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti kod djece - poruka je sa Katedre.