BANjALUKA - Odbijanje 24 paradžemata da prekinu s radom i pridruže se Islamskoj zajednici u BiH potvrda su teze da ove ilegalne muslimanske verske objekte, u kojima se promoviše džihad i vrbuju mladi za odlazak na strana ratišta, u redove Islamske države, niko u državi ne kontroliše, kažu naši sagovornici iz bezbednosnih struktura BiH.

U izveštaju Rijaseta IZ u BiH je navedeno da je od 38 paradžemata sa kojima su trajali višemesečni pregovori čak njih 24 odbilo da pristupi zvaničnoj IZ. Posebno zabrinjava podatak da su najradikalniji centri, Maoča, Ošve, Dubnica, Kula, Brijezići, Kotorsko, odbili da potpišu sporazum sa IZ u BiH.

IZ u BiH priznaje da se izveštaj odnosi "na pojedince, pripadnike islama, koji nisu članovi IZ, grupe koje su uzurpirale imovinu IZ i ometaju njen rad, te "selefijske i vehabijske grupe"...

Najviše paradžemata je u Zenici (13), Sarajevu (12), Tuzli (sedam), Bihaću (tri), Mostaru (dve) i Travniku (jedan).

Ekspert za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević kaže, za "Novosti", da su paradžemati koji su odbili sporazum sa IZ ostali centri za radikalizaciju i promovisanje džihada.

- IZ u BiH je ovim izveštajem uradila mnogo. Jasno su naveli koji su nelegalni džemati ostali da deluju van njenog okvira, dakle neustavno. Sada su na potezu bezbednosne službe, koje moraju da preseku kanale finansiranja ovih paradžemata - naglasio je Galijašević.

On tvrdi da će ilegalni džemati ubuduće morati da traže dozvolu od policije za održavanje javnih skupova, jer ih je IZ proglasila neustavnim organizacijama.

- Imamo informacije da paradžemati kontrolišu oko 5.000 radikalnih islamista koji su najozbiljnija bezbednosna pretnja BiH, ali i regionu - upozorio je Galijašević.

Stručnjak za bezbednost Predrag Ćeranić ocenio je da je učinak višemesečnih pregovora IZ u BiH sa liderima paradžemata više nego skroman, te da je krajnje vreme da reaguju institucije BiH.

On je naglasio da je zanimljivo da se više ne spominje broj od 64 paradžemata, kako je glasila procena IZ.

Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić izjavio je ranije da paradžemate koji su izvan sistema IZ u BiH treba raščistiti, a ne razgovarati s njima.

- Nećemo im dozvoliti da formiraju udruženja u privatnim objektima i kućama, mimo Zakona o slobodi vere - rekao je Mektić.

ODBILI SPORAZUM

Integraciju u IZ su odbili paradžemati: Stijena, Brezićani, Hodžići - Kakanj, Pobjeda - Feth, Briješće Brdo dva, Aleja Bosne Srebrene, Gornja Mahala, Kuljani, Bara, Ošve, Kaloševići, Stmokos - Zenica, Liješnica, Kotorsko Donje, Gornja Maoča, Gornji Rahić/Dizđaruša, Ćehaje 1, Selo Gračanica, Stara železnička stanica Bihać, Kula - Tuzla, Dubnica, Delići - Hukići, Stranjani i Klokot.

U izveštaju IZ u BiH se navodi da nelegalni verski objekti osporavaju autoritet IZ, deluju putem tribina, razgovora sa ljudima, društenih mreža i nevladinih organizacija i da imaju podršku iz inostranstva.

KAVAZOVIĆ KRITIKOVAO SPC

Na zasedanju Sabora IZ u BiH, poglavar IZ Husein Kavazović pohvalio je Katoličku crkvu, rekavši da se ona ponaša kao prijatelj BiH, dok je žestoko kritikovao vrh SPC u Beogradu, optuživši ga da "podstiče srpski nacionalizam i doprinosi veličanju zločina i zločinaca, što otežava mogućnost suživota i pomirenja u BiH".

Na Saboru IZ BiH brojne kritike izrečene su i na adresu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviji zbog, kako je zaključeno, "zaprepašćujućih presuda Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju".