Čak 20.836 osoba, od ukupno 142.804 koliko ih je na evidenciji nezaposlenih u Srpskoj, na posao čeka duže od deset godina, dok je ubedljivo najveća "čekalica" jedan pedesetpetogodišnji daktilograf koji već 39 godina uredno overava karton, nadajući se da ć
Mnogi od njih, nažalost, ni nakon nekoliko decenija ne dočekaju željno čekano zaposlenje, tako da s evidencije nezaposlenih Zavoda za zapošljavanje RS svake godine zbog smrti bude izbrisano više od 500 ljudi, čija je prosečna starost 53 godine!
Među onima koji više od deceniju tragaju za poslom najviše je metalaca, trgovaca, mehaničara, mašinista, ali i finansijskih radnika, ekonomskih tehničara, maturanata gimnazije.
Gube veštine
Iz agencija koje posreduju u zapošljavanju upozoravaju da nezaposleni, što više vremena provode na biroima, imaju sve manju šansu da se zaposle. Razlog jeste taj što poslodavci uglavnom traže mlađu radnu snagu sa "svežim" znanjem, a ne ljude u godinama bez radnog iskustva ili one koji su, zbog duge pauze, izgubili veštine koje su posedovali.
Miroslav Vukajlović, direktor Agencije za posredovanje u zapošljavanju "Spektar", kaže za naš list da je, od ukupnog broja nezaposlenih u RS, oko 70 odsto na birou duže od dve godine.
- Činjenica je da poslodavci nisu zainteresovani za te ljude, pa čak ni za one koji između poslova imaju po nekoliko meseci pauze. Ti ljudi su u zaista velikom problemu, jer što vreme više prolazi, oni sve više gube znanje i radne veštine i imaju sve manje šanse da pronađu posao. Problem je što kod nas privreda nije toliko razvijena da bi ti ljudi bili angažovani, ali loš je i sistem obrazovanja. Oni, nažalost, nemaju nikakvu budućnost - male su šanse da će ikad biti zaposleni, pa tako i ostvariti kakvu-takvu penziju - ističe Vukajlović.
U Zavodu za zapošljavanje RS za Press kažu da je s evidencije nezaposlenih po osnovu smrti lane brisano 558 lica, 2013. 530, a 2012. godine 541 lice.
Portparol ovog zavoda, Vedrana Milinković, naglašava da prosečna dužina čekanja na posao zavisi od stepena stručne spreme, zanimanja lica i potrebe za određenim zanimanjem od strane poslodavca.
Farmaceutima najlakše
- Kad je reč o visokoj stručnoj spremi, poslodavci su najviše zainteresovani za profesore matematike i fizike, pa oni na posao prosečno čekaju tri meseca. Slede lekari, inženjeri građevine i diplomirani veterinari, koji u proseku posao pronalaze za šest meseci, a geodeti za sedam. Na posao najduže čekaju profesori filozofije i sociologije, profesori geografije, diplomirani novinari, bibliotekari i inženjeri menadžmenta, s prosečnom dužinom čekanja oko dve godine - kaže Milinkovićeva.
Ona dodaje da u okviru četvrtog stepena stručne spreme do posla najbrže dolaze farmaceuti - za oko osam meseci, dok na posao najduže čekaju metalurzi i mineralozi - oko šest godina.
- Ugostitelji na posao čekaju oko četiri godine i dva meseca, a električari oko četiri godine - naglašava Milinkovićeva.