Za vreme njegove vladavine obnovljena je stara slava Vizantije i vraćen veliki deo teritorije bivšeg Zapadnog Rimskog Carstva. Osim što je bio poznat po mnogim vojnim pobedama, Justinijan je uveo važne zakonske reforme i izgradio jednu od najpoznatijih građevima na svetu - Aja Sofiju. Za mnoge njegove poteze bila je zaslužna upravo Teodora. 

Od samog početka njegove vladavine, desetak godina mlađa Teodora bila je uz njega. Justinijan ju je navodno primetio dok je tkala vunu u carskoj palati. Tada je još bio naslednik prestola, a pošto je Teodora bila skromnog porekla - otac joj je navodno bio cirkuski krotitelj životinja, a majka glumica i plesačica - nije bilo dopušteno da se venčaju. Ipak, on je po svaku cenu želeo da se oženi njom. Nakon smrti carice Eufemije koja je bila najveći protivnik tog braka, on je promenio zakon i oženio se voljenom Teodorom čijim čarima od prvog trenutka nije mogao da odoli. 

Teodora je u mladosti, sve do dolaska na carski dvor, radila kao dobro plaćena i skupa prostitutka. Zahvaljujući svojoj lepoti i umeću, bila je vrlo popularna. U tom periodu svog života dobija sina i ćerku, ima nekoliko prekinutih trudnoća i jedan neuspeli brak. Preokret u njenom životu nastaje kada upoznaje plesačicu Makedoniju u Siriji, koja je radila za vizantijsku tajnu policiju. Makedonija vrbuje Teodoru i zajedno putuju za Carigrad, gde Teodora prestaje da se bavi “najstarijim zanatom” i dolazi do carske palate gde upoznaje Justinijana. 

Desna ruka vladara 

Smatra se da je bila najuticajnija i najmoćnija žena u istoriji Rimskog Carstva. Sa svojim carskim suprugom živela je u velikoj slozi i prijateljstvu, što je za tadašnje pojmove bilo vrlo čudno. Justinijan je cenio njene savete i tretirao ju je kao svog suvladara, a ona je imala veliku zaslugu za rast popularnosti cara kad je došao na vlast. Pomogla mu je da reši verska pitanja koja su tad mučila vizantijsko društvo tako da nikog nije čudilo što su njena inteligencijai zdravo rasuđivanje doveli do toga da Justinijan uskoro nije donosio nikakvu odredbu, a da Teodora pre toga nije dala svoj pristanak. 

Sposobna, uporna i pametna neumorno je radila na pravima žena. Zabranila je prisilnu prostituciju, proširila mogućnost razvoda, majkama je dala veća ovlašćenja nad decom, zabranila je ubijanje preljubnica, za silovanje je uvela smrtnu kaznu, žene su dobile pravo da poseduju i nasleđuju imovinu... 

Nije zaboravila stare prijatelje i porodicu 

Dolaskom na vlast nije zaboravila svoje stare prijatelje. Sestru Komito bogato je udala za vojskovođu Sita, a staru prijateljicu Antoninu za Velizira, budućeg osvajača Vandalske kraljevine. Svoju vanbračnu ćerku udala je za jednog od pripadnika porodice nekadašnjeg cara Anastasija I. Na dvor je sa sobom dovela i svoje tri prijateljice, nekadašnje glumice. Među Teodorinim vernim saradnicima bio je i evnuh Narzes, kojeg je postavila za nadzornika carske ložnice. 

Hrabra i odlučna 

Najslavniji trenutak njene vladavine bio je tokom Ustanka Nika. Naoružani pobunjenici proglasili su novog cara, a Justinijan i njegove pristalice spremali su se za beg. Međutim, tokom zasedanja carskog saveta, Teodora je čim su muškarci zaćutali, zauzela stav da je bolje umreti kao car nego živeti u izgnanstvu. Posle njenih reči, vojskovođe su razradile plan obračuna s pobunjenicima, a njena hrabrost je podstakla Justinijana da ostane u prestonici. Sledećeg dana malobrojna, ali odlučna carska vojska surovo se obračunala s pobunjenicima pri čemu je nastradalo više od 30 hiljada ljudi.

Mozaik iz Crkve San Vitale iz Ravene (Foto: Wikimedia Commons)

Mozaik iz Crkve San Vitale iz Ravene (Foto: Wikimedia Commons)

Žena velike lepote 

U Istoriji Justinijanovih ratova, istoričar Prokopije opisuje Teodoru kao ženu velike lepote. Piše da je lepotu održavala dugim snom i toplim kupkama dok je njezin suprug vodio prilično asketski način života. Teodorin portret u Crkvi San Vitale u Raveni prikazuje je kao sitnu ženu bledog tena i velikih očiju. 

Umrla od raka 

Carica Teodora je umrla 548. godine, najverovatnije od raka. Imala je oko 40 godina. Sahranjena je u grobnici koju je za njih dvoje podigao njen Justinijan u blizini Crkve svetih apostola u Carigradu. 

Njena poslednja želja bila je da joj telo okupaju u ružinom ulju i poškrope ga skupocenim mirisima. To je i inače radila svakog dana više puta. Takođe, ispunila joj se želja da umre u punoj ljepoti.