Svakog utorka i petka, od ranih jutarnjih sati, ulica 27. marta u Bijeljini, pretvara se u svojevrstan buvljak. Roba je okačena na ogradama, izložena ispred kapija, na haubama automobila, razbacana po trotoaru...

Buvljak je pretrpan evropskim kršom, iznošenom garderobom, tu je polovna obuća, stari zarđali alat i tranzistori, stari časopisi i potrošene baterije...

- Pijaca za sirotinju, moj druže, jer sve je više bede - uzvikuje jedan od trgovaca.

- Evo, već dvadeset puta iznosim robu, ni marku nisam zaradio - žali se Šefik Demirović.

I sami svesni (ne)kvaliteta robe koju nude, trgovci su maksimalno spustili cene.

- Biraj, sve je po jednu marku, a može i niže, ako si prava mušterija, dogovorićemo se - kaže jedan od onih koji radovno donose svoju robu na buvljak.

Kožne ženske čizme, polovne pantalone i trenerke, džemperi, zimske jakne - sve se nudi po dve, tri marke...

- Ajmo žene, gaće po marku - oglašava se preko megafona stara Romkinja, srećna što je bar glasnija od konkurencije.

Polovne motorne testere, usisivači, brusilice i bušilice spadaju u kvalitetniju, ali znatno skuplju robu za koju niko i ne pita.

Mnogi na pijacu dođu tek da prekrate jesenji dan, ili iz čiste znatiželje, da vide šta se prodaje, ili da pronađu nešto što se samo na buvljaku može pronaći.