Naime, broj 666 se odnosi na Nerona, petog rimskog cara, svirepog čoveka kog istorija pamti kao bolesno ambicioznu osobu predanu progonu hrišćana. 

Tako barem veruje Kim Hajns Ajcen, profesorka Kornel univerziteta i stručnjak za rano hrišćanstvo. 

Naime, na starogrčkom jeziku svako slovo je imalo numeričku vrednost, a kada u Neronovom slučaju svako slovo saberete, dobijate upravo 666, takozvani znak Zveri. 

Naravno, mnoga imena mogu odgovarati istom zbiru, ali da je ipak reč o Neronu, potvrđuje i jedna kasnija verzija Knjige otkrovenja pronađena u Egiptu. 

I zasta, s obzirom na sva zlodela koja je Neron počinio, ali i na to kada je knjiga nastala, sasvim je moguće i logično da je autor Jovan (rođen oko 15. godine), o Neronu pisao pod šifrom - 666. 

Uostalom, stručnjaci veruju da je Otkrovenje najverovatnije nastalo u doba vladanja cara Domicijana, oko 95. godine, ali kao mogućnost dopuštaju i da je knjiga napisana upravo za vreme Neronovog progona hriršćana, nešto pre 70. godine (vladao je od 54. do 68. godine). 

"U ovome je mudrost: u koga je uma, nek odgoneta broj Zvijeri. Broj je to jednog čovjeka, a broj mu je šest stotina šezdeset i šest", piše u Otkrovenju Jovan, možda upravo o Neronu, tokom čije vladavine su stradali apostoli Petar i Pavle. 

Istina, za broj šest će tumači svetopisamskih tekstova reći i da je nesavršen broj i da se možda govori o zlu kao nečem opštem i nastanjenom u Neronu, ali budući da je i sam Jovan bio prognan na ostrvo Patmos, teorija Hajns-Ajcenove zaista ima čvrstu podlogu i moguće je da se autor ipak osvrće na onog od koga je morao da beži zbog svoje vere.